Zvaničnici Zapadnog Balkana i Evropske unije saglasili su se u Berlinu o mjerama za zauzdavanje ilegalnih migracija na “Balkanskoj ruti”, a najvažnije su harmonizacija vizne politike zapadnobalkanske šestorke sa standardima EU i suzbijanje krijumčarenja ljudi, saopštilo je njemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Na sastanku ministara unutrašnjih polova u okviru Berlinskog procesa u četvrtak je postignuti dogovor o efikasnoj zaštiti granica uz podršku evropske agencije Fronteks i o procedurama za vraćanje u matične zemlje izbjeglica koje nemaju pravni osnov za boravak u EU.

Ministri i zvaničnici su se okupili u Berlinu na poziv njemačke ministarke unutrašnjih poslova Nensi Fezer, kako bi razgovarali o suzbijanju ilegalnih migracija balkanskom rutom i borbi protiv organizovanog kriminala.

– Evropa zajednički snosi odgovornost da zaustavi ilegalne ulaske da bismo mogli i dalje da pomažemo ljudima kojima je hitno potrebna naša podrška – rekla je Fezer.

– Želimo da štitimo ljude koji zbog ratova i političkog progona dolaze kod nas. Mi ostajemo vjerni svojoj humanitarnoj odgovornosti – rekla je Fezer. Istovremeno, kako je rekla, evropski partneri su odlučni da spriječe ilegalne migracije.

– Nijedan čovjek ne treba da se upušta u bjekstvo opasnim rutama i dovodi svoj život u opasnost, a da zatim nema perspektivu da ostane u Evropi – dodala je ministarka.

Ona je rekla da je na sastanku, uz dogovor o migracijama, postignuta i saglasnost da svi evropski partneri žele da dodatno intenziviraju saradnju sa svim zemljama Zapadnog Balkana u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. „To će poboljšati bezbjednosnu situaciju ne samo tamo, nego i u EU i šire“, rekla je Fezer.

Na skup u Berlinu bili su pozvani ministri unutrašnjih poslova ili drugi resorni zvaničnici Austrije, Bugarske, Francuske, Grčke, Hrvatske, Italije, Poljske, Slovenije, Češke i Velike Britanije, kao i predstavnci Zapadnog Balkana – Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Sjeverne Makedonije i Srbije.

Učestvovali su i predstavnici Evropske unije, uključujući i komesarku za unutrašnje poslove Ilvu Johanson, kao i zvaničnici međunarodnih organizacija.

Takozvani Berlinski proces je format godišnjih sastanaka koji je njemačka vlada, u vrijeme kancelarke Angele Merkel, inicirala 2014. godine kada je u Berlinu održana Konferencija o Zapadnom Balkanu.

Cilj procesa je da ubrza saradnju sa šest zemalja Zapadnog Balkana i integraciju tog regiona u EU. Inicijativa se uglavnom fokusira na rješavanje bilateralnih i internih problema u regionu i unapređenje privredne saradnje koja bi bila temelj održivog razvoja regiona.

U okviru Berlinskog procesa svake godine se održavaju samit i niz pratećih sastanaka.

Ove godine je, pored sastanka ministara unutrašnjih poslova 20. oktobra, za danas je planiran sastanak šefova diplomatija zemalja učesnica, a za 24. oktobar ministara energetike. Samit šefova država ili vlada Berlinskog procesa održaće se 3. novembra u Berlinu.

Zvaničnici Zapadnog Balkana i Evropske unije saglasili su se u Berlinu o mjerama za zauzdavanje ilegalnih migracija na “Balkanskoj ruti”, a najvažnije su harmonizacija vizne politike zapadnobalkanske šestorke sa standardima EU i suzbijanje krijumčarenja ljudi, saopštilo je njemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Na sastanku ministara unutrašnjih polova u okviru Berlinskog procesa u četvrtak je postignuti dogovor o efikasnoj zaštiti granica uz podršku evropske agencije Fronteks i o procedurama za vraćanje u matične zemlje izbjeglica koje nemaju pravni osnov za boravak u EU.

Ministri i zvaničnici su se okupili u Berlinu na poziv njemačke ministarke unutrašnjih poslova Nensi Fezer, kako bi razgovarali o suzbijanju ilegalnih migracija balkanskom rutom i borbi protiv organizovanog kriminala.

– Evropa zajednički snosi odgovornost da zaustavi ilegalne ulaske da bismo mogli i dalje da pomažemo ljudima kojima je hitno potrebna naša podrška – rekla je Fezer.

– Želimo da štitimo ljude koji zbog ratova i političkog progona dolaze kod nas. Mi ostajemo vjerni svojoj humanitarnoj odgovornosti – rekla je Fezer. Istovremeno, kako je rekla, evropski partneri su odlučni da spriječe ilegalne migracije.

– Nijedan čovjek ne treba da se upušta u bjekstvo opasnim rutama i dovodi svoj život u opasnost, a da zatim nema perspektivu da ostane u Evropi – dodala je ministarka.

Ona je rekla da je na sastanku, uz dogovor o migracijama, postignuta i saglasnost da svi evropski partneri žele da dodatno intenziviraju saradnju sa svim zemljama Zapadnog Balkana u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. „To će poboljšati bezbjednosnu situaciju ne samo tamo, nego i u EU i šire“, rekla je Fezer.

Na skup u Berlinu bili su pozvani ministri unutrašnjih poslova ili drugi resorni zvaničnici Austrije, Bugarske, Francuske, Grčke, Hrvatske, Italije, Poljske, Slovenije, Češke i Velike Britanije, kao i predstavnci Zapadnog Balkana – Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Sjeverne Makedonije i Srbije.

Učestvovali su i predstavnici Evropske unije, uključujući i komesarku za unutrašnje poslove Ilvu Johanson, kao i zvaničnici međunarodnih organizacija.

Takozvani Berlinski proces je format godišnjih sastanaka koji je njemačka vlada, u vrijeme kancelarke Angele Merkel, inicirala 2014. godine kada je u Berlinu održana Konferencija o Zapadnom Balkanu.

Cilj procesa je da ubrza saradnju sa šest zemalja Zapadnog Balkana i integraciju tog regiona u EU. Inicijativa se uglavnom fokusira na rješavanje bilateralnih i internih problema u regionu i unapređenje privredne saradnje koja bi bila temelj održivog razvoja regiona.

U okviru Berlinskog procesa svake godine se održavaju samit i niz pratećih sastanaka.

Ove godine je, pored sastanka ministara unutrašnjih poslova 20. oktobra, za danas je planiran sastanak šefova diplomatija zemalja učesnica, a za 24. oktobar ministara energetike. Samit šefova država ili vlada Berlinskog procesa održaće se 3. novembra u Berlinu.