Moja namjera je da pobijedimo, da Srbija pobijedi, po prvi put u ne znam koliko godina, bez krvi, bez mrtvih, bez užasa i grobova, već radom, znanjem i djecom, poručio je danas predsjednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju Srbima u Mitrovici.

“Ideja je da sačuvamo naš narod. Ideja je da čuvamo mir i pokušamo, bar pokušamo, da uspostavljamo mostove poverenja prema Albancima, da težimo dogovoru čak i kada znamo da je gotovo nemoguć, jer sve drugo vodi nas u ambis i u katastrofu”, istakao je Vučić na skupu u Mitrovici.

Vučić je na početku govora istaknuo kako je mnogo puta boravio na Kosovu ističući kako razumije kroz „kakvu muku i čemer, svakoga dana prolazite“.

Dodao je i kako je došao da se saopšti istinu najedini način na koji se istina saopštava „licem u lice“.

Srbijanski predsjednik je rekao kako su Srbi kao nacija imali velike iluzije o sebi i drugima podsjećajući okupljene na skup Slobodana Miloševića na Gazimestanu.

“I pre skoro trideset godina, nedaleko odavde, stotine hiljada ljudi, a Slobodan Milošević je tada bio dovoljno velik da ih u tom broju okupi, na Gazimestanu, dočekalo je kraj njegovog govora, čuvenog ili nečuvenog, zavisi od toga ko ga i zašto tumači, sećate li se kako?

Pevali su. I to su pevali, horski, sve te stotine hiljada, pevali su sa verom i ubeđenjem, pevali su zaneseni i ponosni, onu poznatu – “Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala”.

Tri rata se pominju u toj pesmi. A onda smo ih imali još. Ne svojom, ali ne isključivo i tuđom krivicom. Zvanično i nezvanično, pomagali smo braći, Srbi su ginuli, za Knin, za Sarajevo, za Prištinu.

U Kninu se, danas, vijori šahovnica koje tamo nikada nije bilo, u Sarajevu je broj Srba pedeset puta manji od onoga koji je bio, u Prištini živi svega nekoliko Srba. Ne nekoliko hiljada, već nekoliko ljudi.

“Nema nas više ni u Kosovu Polju gde je mnogo toga počelo“, rekao je Vučić.

Vučić je poručio kako je Slobodan Milošević bio veliki lider koji je imao nerealne želje.

“I to ne zato što su Hrvati, Muslimani ili Albanci bili jači i hrabriji od nas, već zbog toga što nismo razumeli poziciju Srbije i sveta, zbog toga što nismo shvatili da nismo sami u svetu i da se bez sveta ne može. Zbog toga što smo potcenjivali sve druge i što nismo uspeli da računamo. Zbog toga što smo uvek videli i slušali sebe, drugi nas nisu zanimali. Nismo bili sa realnošću ni u dosluhu.

Milošević je bio veliki srpski lider, namere su mu svakako bile najbolje, ali su nam rezultati bili mnogo lošiji. Ne zato što je on to želeo, već zato što želje nisu bile realne, a interese i težnje drugih naroda zanemarili smo i potcenili. I zbog toga smo platili najvišu i najtežu cenu“, dodao je Vučić.

Vučić se u govoru osvrnuo i na odnos Srbije i NATO-a, porukom da Srbija „ljubomorno želi da čuva svoju nezavisnost i vojnu neutralnost“.

Govorio je i o svom odnosu sa kosovskim predsjednikom Hashimom Thacijem.

„Hašim Tači se zove taj čovek, tamo. Da, da, Albanac je. I ne voli me, ne volim ni ja njega, ali ako je Stefan Nemanja, osnivač države srpske, mogao pred Manojla Komnina sa omčom oko vrata, goloruk, zbog Srbije, pa mogu valjda i ja, bez omče, zbog iste te Srbije i pred Tačija, i pred svakog drugog na ovom svetu. I pred Mogerini. I Merkel. I Makrona. I Putina. I kao što vidite i smem i mogu“, poručio je Vučić.

Vučić je poručio da se politika mora „čuvati“ mitova, snova i prviđenja.

“Moj posao je realnost. Ono što jeste, sada i ovde, na ovom Kosovu, u ovoj Srbiji, a nekoj nebeskoj. Pali smo mi sa tog neba. Pali i ozbiljno se razbili. Glave su nam krvave, ruke polomljene, i nemam ja više koga da šaljem gore,na nebo, pogotovo što je i pad, za sve nas, bio čista sreća. Sa neba se, uglavnom, ljudi ne vraćaju“, rekao je Vučić.

Istakao je šta smatra važnim stvarima za Srbe na Kosovu.

“Zato što vas hoćemo žive. Hoćemo srpsku decu, škole za njih, udžbenike, obdaništa. Hoću da imate dovoljno posla da poželite tu decu. Hoću porodilišta, igrališta, puteve, fabrike, hoću, na kraju, da imate zašto ovde da ostanete. Ne na nebu, nego ovde. A nebo, pa hajde da se dovoljno razvijemo, napredujemo, pa tamo, gore, da šaljemo satelite, a ne ljude, ne vas“.

Vučić je i retorički postavio puitanje ima li Srbija nacrt rješenja u Briselu i odgovorio:

“Nemamo, nismo ni blizu njega. Ali, po prvi put, čini mi se da dobro znamo da moramo i da razgovaramo i bar da pokušamo naše odnose da uredimo. I ja znam da postoje hiljade njih koji samo čekaju da kažu, aha, otišao je dole, a to dole je za njih Kosovo, a ništa novo nije rekao“.

Predsjednik Srbije jasno je naznačio šta smatra idejom za sutrašnjicu Kosova i Srbije.

Moja namjera je da pobijedimo, da Srbija pobijedi, po prvi put u ne znam koliko godina, bez krvi, bez mrtvih, bez užasa i grobova, već radom, znanjem i djecom, poručio je danas predsjednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju Srbima u Mitrovici.

“Ideja je da sačuvamo naš narod. Ideja je da čuvamo mir i pokušamo, bar pokušamo, da uspostavljamo mostove poverenja prema Albancima, da težimo dogovoru čak i kada znamo da je gotovo nemoguć, jer sve drugo vodi nas u ambis i u katastrofu”, istakao je Vučić na skupu u Mitrovici.

Vučić je na početku govora istaknuo kako je mnogo puta boravio na Kosovu ističući kako razumije kroz „kakvu muku i čemer, svakoga dana prolazite“.

Dodao je i kako je došao da se saopšti istinu najedini način na koji se istina saopštava „licem u lice“.

Srbijanski predsjednik je rekao kako su Srbi kao nacija imali velike iluzije o sebi i drugima podsjećajući okupljene na skup Slobodana Miloševića na Gazimestanu.

“I pre skoro trideset godina, nedaleko odavde, stotine hiljada ljudi, a Slobodan Milošević je tada bio dovoljno velik da ih u tom broju okupi, na Gazimestanu, dočekalo je kraj njegovog govora, čuvenog ili nečuvenog, zavisi od toga ko ga i zašto tumači, sećate li se kako?

Pevali su. I to su pevali, horski, sve te stotine hiljada, pevali su sa verom i ubeđenjem, pevali su zaneseni i ponosni, onu poznatu – “Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala”.

Tri rata se pominju u toj pesmi. A onda smo ih imali još. Ne svojom, ali ne isključivo i tuđom krivicom. Zvanično i nezvanično, pomagali smo braći, Srbi su ginuli, za Knin, za Sarajevo, za Prištinu.

U Kninu se, danas, vijori šahovnica koje tamo nikada nije bilo, u Sarajevu je broj Srba pedeset puta manji od onoga koji je bio, u Prištini živi svega nekoliko Srba. Ne nekoliko hiljada, već nekoliko ljudi.

“Nema nas više ni u Kosovu Polju gde je mnogo toga počelo“, rekao je Vučić.

Vučić je poručio kako je Slobodan Milošević bio veliki lider koji je imao nerealne želje.

“I to ne zato što su Hrvati, Muslimani ili Albanci bili jači i hrabriji od nas, već zbog toga što nismo razumeli poziciju Srbije i sveta, zbog toga što nismo shvatili da nismo sami u svetu i da se bez sveta ne može. Zbog toga što smo potcenjivali sve druge i što nismo uspeli da računamo. Zbog toga što smo uvek videli i slušali sebe, drugi nas nisu zanimali. Nismo bili sa realnošću ni u dosluhu.

Milošević je bio veliki srpski lider, namere su mu svakako bile najbolje, ali su nam rezultati bili mnogo lošiji. Ne zato što je on to želeo, već zato što želje nisu bile realne, a interese i težnje drugih naroda zanemarili smo i potcenili. I zbog toga smo platili najvišu i najtežu cenu“, dodao je Vučić.

Vučić se u govoru osvrnuo i na odnos Srbije i NATO-a, porukom da Srbija „ljubomorno želi da čuva svoju nezavisnost i vojnu neutralnost“.

Govorio je i o svom odnosu sa kosovskim predsjednikom Hashimom Thacijem.

„Hašim Tači se zove taj čovek, tamo. Da, da, Albanac je. I ne voli me, ne volim ni ja njega, ali ako je Stefan Nemanja, osnivač države srpske, mogao pred Manojla Komnina sa omčom oko vrata, goloruk, zbog Srbije, pa mogu valjda i ja, bez omče, zbog iste te Srbije i pred Tačija, i pred svakog drugog na ovom svetu. I pred Mogerini. I Merkel. I Makrona. I Putina. I kao što vidite i smem i mogu“, poručio je Vučić.

Vučić je poručio da se politika mora „čuvati“ mitova, snova i prviđenja.

“Moj posao je realnost. Ono što jeste, sada i ovde, na ovom Kosovu, u ovoj Srbiji, a nekoj nebeskoj. Pali smo mi sa tog neba. Pali i ozbiljno se razbili. Glave su nam krvave, ruke polomljene, i nemam ja više koga da šaljem gore,na nebo, pogotovo što je i pad, za sve nas, bio čista sreća. Sa neba se, uglavnom, ljudi ne vraćaju“, rekao je Vučić.

Istakao je šta smatra važnim stvarima za Srbe na Kosovu.

“Zato što vas hoćemo žive. Hoćemo srpsku decu, škole za njih, udžbenike, obdaništa. Hoću da imate dovoljno posla da poželite tu decu. Hoću porodilišta, igrališta, puteve, fabrike, hoću, na kraju, da imate zašto ovde da ostanete. Ne na nebu, nego ovde. A nebo, pa hajde da se dovoljno razvijemo, napredujemo, pa tamo, gore, da šaljemo satelite, a ne ljude, ne vas“.

Vučić je i retorički postavio puitanje ima li Srbija nacrt rješenja u Briselu i odgovorio:

“Nemamo, nismo ni blizu njega. Ali, po prvi put, čini mi se da dobro znamo da moramo i da razgovaramo i bar da pokušamo naše odnose da uredimo. I ja znam da postoje hiljade njih koji samo čekaju da kažu, aha, otišao je dole, a to dole je za njih Kosovo, a ništa novo nije rekao“.

Predsjednik Srbije jasno je naznačio šta smatra idejom za sutrašnjicu Kosova i Srbije.