Broj nezaposlenih osoba u Bosni i Hercegovini treći mjesec zaredom raste, pokazuju podaci Agencije za rad i zapošljavanje BiH.

Naime, kako se navodi u ovim podacima, zaključno sa krajem avgusta u BiH bilo je 329.829 osobe na evidencijama zavoda i službi zapošljavanja u Bosni i Hercegovini.

“U odnosu na prethodni mjesec broj nezaposlenih osoba je veći za 1.155 ili 0,35%. Od ukupnog broja osoba koje traže zaposlenje, 196.029 ili 59,43% je žena. U odnosu na isti period prošle godine nezaposlenost u BiH je manja za 20.487 osoba ili 5,85%”, istakli su iz ove agencije.

Dodali su da se nezaposlenost smanjila u Republici Srpskoj za tek 38 osoba (0,07%) i u Brčko distriktu BiH za 24 osobe (0,2%), a povećala u Federaciji BiH za 1.217 osoba (0,47%).

“Struktura osoba koja traže zaposlenje, zaključno sa krajem avgusta, je sljedeća: NKV 95.380 ili 28,92%, od toga 38.020 (28,42%) muškaraca i 57.360 (29,26%) žena, PKV-NSS 4.616 ili 1,40%, od toga 2.164 (1,62%) muškarca i 2.452 (1,25%) žene, KV 102.155 ili 30,97%, od toga 52.076 (38,92%) muškaraca i 50.079 (25,55%) žena, VKV 764 ili 0,23%, od toga 589 (0,44%) muškaraca i 175 (0,09%) žena, SSS 92.532 ili 28,05%, od toga 31.378 (23,45%) muškaraca i 61.154 (31,20%) žene, VŠS 5.371 ili 1,63%, od toga 1.769 (1,32%) muškaraca i 3.602 (1,84%) žene, VSS 29.011 ili 8,80%, od toga 7.804 (5,83%) muškarca i 21.207 (10,82%) žena”, piše u podacima.

Ističe se da je od ukupnog broja registrovanih nezaposlenih osoba u avgustu 2024. godine, novoprijavljenih osoba koje traže posao bilo 14.820, od čega 7.970 žena.

“Broj osoba brisanih s evidencije zavoda i službi zapošljavanja je 13.743. Broj brisanih žena sa evidencije je 6.824. Od ukupnog broja brisanih sa evidencija zavoda i službi zapošljavanja zaposleno je 5.778 ili 42,04% od čega 3.073 žene ili 53,18%. U avgustu 2024. godine, poslodavci su zavodima i službama zapošljavanja u BiH prijavili 5.235 potreba za zapošljavanjem novih radnika, od toga 721 žena, dok je registrovani broj osoba kojima je prestao radni odnos u izvještajnom periodu iznosio 9.442”, piše u podacima.

Prema podacima Agencije za statistiku BiH, u julu 2024. godine, broj zaposlenih osoba u BiH iznosio je 853.166, a od toga je 386.608 žena.

U odnosu na juni 2024. godine, broj zaposlenih osoba se smanjio za 0,2%, a broj zaposlenih žena smanjen je za 0,6%.

Predrag Mlinarević, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, rekao je da razloge za ovaj kratkoročni trend treba tražiti u prilagođavanju firmi smanjenom obimu posla na način da prekidaju kratkoročne ugovore pokušavajući na taj način kontrolisati svoje fiksne troškove.

“Osim ove ciklične komponente, treba imati u vidu i efekat izborne godine kada se po običaju aktiviraju programi za pripravnički staž i zapošljavanje, te se na zavode prijave oni koji su bili van kontingenta radne snage i time podižu broj nezaposlenih. Ozbiljniju zabrinutost može izazvati paralelni pad broja zaposlenih i rast broja nezaposlenih u periodu od dva uzastopna kvartala. Tada bi se već morale formulisati antikrizne mjere koje bi zaustavile eventualnu daljnju recesiju”, naveo je Mlinarević za “Nezavisne novine”.

Broj nezaposlenih osoba u Bosni i Hercegovini treći mjesec zaredom raste, pokazuju podaci Agencije za rad i zapošljavanje BiH.

Naime, kako se navodi u ovim podacima, zaključno sa krajem avgusta u BiH bilo je 329.829 osobe na evidencijama zavoda i službi zapošljavanja u Bosni i Hercegovini.

“U odnosu na prethodni mjesec broj nezaposlenih osoba je veći za 1.155 ili 0,35%. Od ukupnog broja osoba koje traže zaposlenje, 196.029 ili 59,43% je žena. U odnosu na isti period prošle godine nezaposlenost u BiH je manja za 20.487 osoba ili 5,85%”, istakli su iz ove agencije.

Dodali su da se nezaposlenost smanjila u Republici Srpskoj za tek 38 osoba (0,07%) i u Brčko distriktu BiH za 24 osobe (0,2%), a povećala u Federaciji BiH za 1.217 osoba (0,47%).

“Struktura osoba koja traže zaposlenje, zaključno sa krajem avgusta, je sljedeća: NKV 95.380 ili 28,92%, od toga 38.020 (28,42%) muškaraca i 57.360 (29,26%) žena, PKV-NSS 4.616 ili 1,40%, od toga 2.164 (1,62%) muškarca i 2.452 (1,25%) žene, KV 102.155 ili 30,97%, od toga 52.076 (38,92%) muškaraca i 50.079 (25,55%) žena, VKV 764 ili 0,23%, od toga 589 (0,44%) muškaraca i 175 (0,09%) žena, SSS 92.532 ili 28,05%, od toga 31.378 (23,45%) muškaraca i 61.154 (31,20%) žene, VŠS 5.371 ili 1,63%, od toga 1.769 (1,32%) muškaraca i 3.602 (1,84%) žene, VSS 29.011 ili 8,80%, od toga 7.804 (5,83%) muškarca i 21.207 (10,82%) žena”, piše u podacima.

Ističe se da je od ukupnog broja registrovanih nezaposlenih osoba u avgustu 2024. godine, novoprijavljenih osoba koje traže posao bilo 14.820, od čega 7.970 žena.

“Broj osoba brisanih s evidencije zavoda i službi zapošljavanja je 13.743. Broj brisanih žena sa evidencije je 6.824. Od ukupnog broja brisanih sa evidencija zavoda i službi zapošljavanja zaposleno je 5.778 ili 42,04% od čega 3.073 žene ili 53,18%. U avgustu 2024. godine, poslodavci su zavodima i službama zapošljavanja u BiH prijavili 5.235 potreba za zapošljavanjem novih radnika, od toga 721 žena, dok je registrovani broj osoba kojima je prestao radni odnos u izvještajnom periodu iznosio 9.442”, piše u podacima.

Prema podacima Agencije za statistiku BiH, u julu 2024. godine, broj zaposlenih osoba u BiH iznosio je 853.166, a od toga je 386.608 žena.

U odnosu na juni 2024. godine, broj zaposlenih osoba se smanjio za 0,2%, a broj zaposlenih žena smanjen je za 0,6%.

Predrag Mlinarević, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, rekao je da razloge za ovaj kratkoročni trend treba tražiti u prilagođavanju firmi smanjenom obimu posla na način da prekidaju kratkoročne ugovore pokušavajući na taj način kontrolisati svoje fiksne troškove.

“Osim ove ciklične komponente, treba imati u vidu i efekat izborne godine kada se po običaju aktiviraju programi za pripravnički staž i zapošljavanje, te se na zavode prijave oni koji su bili van kontingenta radne snage i time podižu broj nezaposlenih. Ozbiljniju zabrinutost može izazvati paralelni pad broja zaposlenih i rast broja nezaposlenih u periodu od dva uzastopna kvartala. Tada bi se već morale formulisati antikrizne mjere koje bi zaustavile eventualnu daljnju recesiju”, naveo je Mlinarević za “Nezavisne novine”.