Odluka o minimalnoj plaći ne samo da neće ugroziti kantone i njihove budžete, već će donijeti i dodatan prihod, kazao je prije nekoliko dana premijer Federacije Bosne i Hercegovine Nermin Nikšić.

Poručio je tada, ako je neko dobro prošao s ovom odlukom, to su onda kantoni i lokalne sredine, koji, kako kaže, ionako ne znaju šta će s novcem. Ipak, stvarnost je nešto drugačija, većina kantona je morala uraditi rebalans budžeta da bi isplatila osnovna socijalna davanja, piše Federalna.ba.

Veća plaća znači i veći porezi, najavljeni otkazi i zatvaranje firmi. Bojazan kantona, čija primanja uveliko ovise o privatnim i porodičnim firmama, nije opravdana, tvrdi premijer. Naprotiv, skoro 76 miliona od poreza na dohodak ide u kantonalne budžete za projekte koje oni žele.

I ne samo to, 200 miliona maraka koje je krajem godine Vlada Federacije izdvojila za kantone i više je nego dovoljno. Većini kantona, prema riječima premijera, taj novac nije ni potreban.

“Garantujem da šest najmanje, a možda i sedam kantona ne znaju šta će od tih para, izmišljaju projekte kako će ih rješavati. Za tri kantona su, možda, i potrebna ta sredstva”, rekao je premijer Nikšić.

Kantonalni premijeri misle drugačije.

“Govoriti da se ima viška sredstava i da se ne zna šta će se s njima je neozbiljno. Postoje kantoni koji bi jako teško zatvorili finansijsku konstrukciju za prošlu godinu da nije bilo upravo tih sredstava koja su u konačnici i planirana na prihodovonoj strani”, ističe Nezir Pivić, premijer ZDK-a (SDA).

Kantonalni budžeti su ionako opterećeni, gdje imaju oko 70 do 80 posto zakonskih obaveza koje se odnose na plate uposlenih, kao i socijalna davanja. Kriteriji raspodjele novca vrši se na osnovu broja stanovnika, domaćinstava i stanova.

Pa je tako Tuzlanski kanton dobio skoro 39 miliona maraka, dok je najmanje dobio Bosansko-podrinjski – nešto više od četiri miliona maraka. Načinom raspodjele nisu zadovoljni.

“Ne možemo ništa tu promijeniti, normalno da nismo zadovoljni. Uvijek nam treba više sredstava i ovaj kanton nije samoodrživ. To svi znaju. Mi ovdje na Drini smo u svemu uskraćeni, pa tako i sredstvima koje dobijamo od viših nivoa vlasti”, poručio je Edin Ćulov, premijer BPK-a (Novi početak).

Sama činjenica da su rebalans budžeta morali uraditi Sarajevski kanton, Tuzlanski, Zeničko-dobojski, Hercegovačko-neratvanski, Srednjobosanski kanton govori da nedostaje logičnosti u tvrdnji premijera kako kantoni ne znaju šta će s novcem, piše Federalna.ba.

Odluka o minimalnoj plaći ne samo da neće ugroziti kantone i njihove budžete, već će donijeti i dodatan prihod, kazao je prije nekoliko dana premijer Federacije Bosne i Hercegovine Nermin Nikšić.

Poručio je tada, ako je neko dobro prošao s ovom odlukom, to su onda kantoni i lokalne sredine, koji, kako kaže, ionako ne znaju šta će s novcem. Ipak, stvarnost je nešto drugačija, većina kantona je morala uraditi rebalans budžeta da bi isplatila osnovna socijalna davanja, piše Federalna.ba.

Veća plaća znači i veći porezi, najavljeni otkazi i zatvaranje firmi. Bojazan kantona, čija primanja uveliko ovise o privatnim i porodičnim firmama, nije opravdana, tvrdi premijer. Naprotiv, skoro 76 miliona od poreza na dohodak ide u kantonalne budžete za projekte koje oni žele.

I ne samo to, 200 miliona maraka koje je krajem godine Vlada Federacije izdvojila za kantone i više je nego dovoljno. Većini kantona, prema riječima premijera, taj novac nije ni potreban.

“Garantujem da šest najmanje, a možda i sedam kantona ne znaju šta će od tih para, izmišljaju projekte kako će ih rješavati. Za tri kantona su, možda, i potrebna ta sredstva”, rekao je premijer Nikšić.

Kantonalni premijeri misle drugačije.

“Govoriti da se ima viška sredstava i da se ne zna šta će se s njima je neozbiljno. Postoje kantoni koji bi jako teško zatvorili finansijsku konstrukciju za prošlu godinu da nije bilo upravo tih sredstava koja su u konačnici i planirana na prihodovonoj strani”, ističe Nezir Pivić, premijer ZDK-a (SDA).

Kantonalni budžeti su ionako opterećeni, gdje imaju oko 70 do 80 posto zakonskih obaveza koje se odnose na plate uposlenih, kao i socijalna davanja. Kriteriji raspodjele novca vrši se na osnovu broja stanovnika, domaćinstava i stanova.

Pa je tako Tuzlanski kanton dobio skoro 39 miliona maraka, dok je najmanje dobio Bosansko-podrinjski – nešto više od četiri miliona maraka. Načinom raspodjele nisu zadovoljni.

“Ne možemo ništa tu promijeniti, normalno da nismo zadovoljni. Uvijek nam treba više sredstava i ovaj kanton nije samoodrživ. To svi znaju. Mi ovdje na Drini smo u svemu uskraćeni, pa tako i sredstvima koje dobijamo od viših nivoa vlasti”, poručio je Edin Ćulov, premijer BPK-a (Novi početak).

Sama činjenica da su rebalans budžeta morali uraditi Sarajevski kanton, Tuzlanski, Zeničko-dobojski, Hercegovačko-neratvanski, Srednjobosanski kanton govori da nedostaje logičnosti u tvrdnji premijera kako kantoni ne znaju šta će s novcem, piše Federalna.ba.