Pero Gudelj, suvlasnik je trgovačkog lanca Fis Vitez, jedne od najvećih kompanija u BiH koja upošljava 3.250 radnika. Kompanija se stalno širi i svake godine otvara 100 do 200 novih randih mjesta.

U emisiji Tada&Sada sa Goranom Milićem na Al Jazeeri Balkans, Gudelj se prisjetio svojih početaka.

– Odrastao sam na selu, budžet mojih roditelja bio je 100, 200 maraka. Ja sam završio kemijsku školu. Počeo sam raditi u Vitezitu i prva plata mi je bila 300 maraka u tadašnjim dinarima. Ja sam toliko sretan bio sa tih 300 maraka i rekao sam „ostajem ovdje do groba da radim, jer imam 300 maraka u džepu“ – priča Gudelj.

Osim toga, puno je svirao i pjevao, imao je svoj orkestar. Nekada je svirao do 1 ili 2 ujutro a radio već od 6, pa je spavao samo po nekoliko sati, što je bilo veoma iscrpljujuće.

Shvatio je da može više zaraditi baveći se privatnim poslom pa je nakon 4-5 godina napustio Vitezit. Da ne bi živio samo od harmonike, počeo je taksirati.

– Tako da sam četiri godine bio taksista da bi mi staž išao a paralelno bih svirao vikendom. Onda sam otvorio prvi kafić, pa videoteku, jednu od najvećih u Bosni i Hercegovini glede filmova, i prva privatna televizija je bila kod mene – priča Gudelj.

Na pitanje kako je razvio ovako veliki biznis on kaže da je sve išlo spontano, jedno za drugim, te da nije mogao ni sanjati da će do ovoga doći.

– Kada se uđe u to onda biznis nalaže da se širite jer konkurencija ne čeka – ističe Gudelj.

Na pitanje mora li se biznis stalno širiti ili se može stati, on kaže da „nije bitan bogat pojedinac već da što više ljudi ima posao“.

– Meni je sada najlakše stati. Mene su neki nagovarali da sve prodam i novac da stavim u banke. To bi bilo žalosno zbog djelatnika koji već 30 godina rade skupa sa mnom i to je njihov dio kolača. Ja sam sretan da se širimo, i svake godine imamo po 100, 200 zaposlenja. Čim imamo dobit neku mi investiramo u proizvodnju – kaže Gudelj.

Pero Gudelj, suvlasnik je trgovačkog lanca Fis Vitez, jedne od najvećih kompanija u BiH koja upošljava 3.250 radnika. Kompanija se stalno širi i svake godine otvara 100 do 200 novih randih mjesta.

U emisiji Tada&Sada sa Goranom Milićem na Al Jazeeri Balkans, Gudelj se prisjetio svojih početaka.

– Odrastao sam na selu, budžet mojih roditelja bio je 100, 200 maraka. Ja sam završio kemijsku školu. Počeo sam raditi u Vitezitu i prva plata mi je bila 300 maraka u tadašnjim dinarima. Ja sam toliko sretan bio sa tih 300 maraka i rekao sam „ostajem ovdje do groba da radim, jer imam 300 maraka u džepu“ – priča Gudelj.

Osim toga, puno je svirao i pjevao, imao je svoj orkestar. Nekada je svirao do 1 ili 2 ujutro a radio već od 6, pa je spavao samo po nekoliko sati, što je bilo veoma iscrpljujuće.

Shvatio je da može više zaraditi baveći se privatnim poslom pa je nakon 4-5 godina napustio Vitezit. Da ne bi živio samo od harmonike, počeo je taksirati.

– Tako da sam četiri godine bio taksista da bi mi staž išao a paralelno bih svirao vikendom. Onda sam otvorio prvi kafić, pa videoteku, jednu od najvećih u Bosni i Hercegovini glede filmova, i prva privatna televizija je bila kod mene – priča Gudelj.

Na pitanje kako je razvio ovako veliki biznis on kaže da je sve išlo spontano, jedno za drugim, te da nije mogao ni sanjati da će do ovoga doći.

– Kada se uđe u to onda biznis nalaže da se širite jer konkurencija ne čeka – ističe Gudelj.

Na pitanje mora li se biznis stalno širiti ili se može stati, on kaže da „nije bitan bogat pojedinac već da što više ljudi ima posao“.

– Meni je sada najlakše stati. Mene su neki nagovarali da sve prodam i novac da stavim u banke. To bi bilo žalosno zbog djelatnika koji već 30 godina rade skupa sa mnom i to je njihov dio kolača. Ja sam sretan da se širimo, i svake godine imamo po 100, 200 zaposlenja. Čim imamo dobit neku mi investiramo u proizvodnju – kaže Gudelj.