Nenin Gopo je iz Gračanice, ima 21 godinu, po obrazovanju je saobraćajni tehničar, a po zanimanju slastičar. I to vrhunski! Sa zanatom u rukama obezbijedio je sebi radno mjesto, platu i finu budućnost.

„Završio sam Saobraćajnu tehničku školu. Prvo sam se zaposlio kao konobar, ali sam vidio da to nigdje ne vodi. Trebalo mi je da ozbiljno radim, da više zaradim, da sebi nešto stvorim. I dobio sam ponudu da se zaposlim u radnji Slatka varoš koja se bavi proizvodnjom keksa, peciva i kolača. I eto, prošle su tri godine, tu sam i danas“, počinje Gopo svoju priču za portal Svijet zanata.

Hrabrost, entuzijazam, volja za učenjem urodili su plodom. Za samo tri godine Gopo je prešao put od učenika do majstora. Zanat je učio od vlasnika radnje Slatka varoš, vrsnog znalca Hasana Hadžića. Danas Slatku varoš vode zajednički.

„Dosta sam se žrtvovao, učio dan i noć. Treba dosta rada, truda, ali se isplati. Radim sve, pravim kolače, prezentujem na sajmovima, prodajem. Sa zadovoljstvom predstavljam ono što svojim rukama napravim“, kaže Gopo.

Nenin pravi predivne poslastice. U širokom asortimanu posebno izdvaja delikatese koji se rijetko gdje mogu naći.

„Specijaliteti su nam baklava sa suhim šljivama i baklava u pekmezu. Tu su i razne štrudle, sa makom, orahom, jabukama; štapići sa marelicom i višnjama. I naravno, mi jedini pravimo snikers kuglice, kuglice od bijele i crne čokolade sa kikirikijem“.

U slatkom asortimanu su i tradicionalni kolači – hurmašice, baklave, sitni kolači, ali i kolačići od heljde bez šećera ili sa fruktozom. I to je još jedan kuriozitet.

Nenin ostavlja utisak izuzetno ozbiljnog, promišljenog i profesionalnog čovjeka, a tek mu je 21. godina. Ne manjka mu ni kreativnosti i ideja. Volja i rad se podrazumijevaju. O odlasku u inostranstvo u potrazi za nekom „boljom“ budućnošću i ne razmišlja.

„Ne pada mi napamet nigdje da idem. Mogu da živim od mog posla“, kaže Gopo.

Svjestan realnosti i velikog problema nezaposlenosti mladih, svojim vršnjacima poručuje: „Poruka je jednostavna – ko hoće da radi, ima posla. Ko hoće, ko želi, taj i može. Samo mora mnogo truda da se uloži.“

Nenin Gopo je iz Gračanice, ima 21 godinu, po obrazovanju je saobraćajni tehničar, a po zanimanju slastičar. I to vrhunski! Sa zanatom u rukama obezbijedio je sebi radno mjesto, platu i finu budućnost.

„Završio sam Saobraćajnu tehničku školu. Prvo sam se zaposlio kao konobar, ali sam vidio da to nigdje ne vodi. Trebalo mi je da ozbiljno radim, da više zaradim, da sebi nešto stvorim. I dobio sam ponudu da se zaposlim u radnji Slatka varoš koja se bavi proizvodnjom keksa, peciva i kolača. I eto, prošle su tri godine, tu sam i danas“, počinje Gopo svoju priču za portal Svijet zanata.

Hrabrost, entuzijazam, volja za učenjem urodili su plodom. Za samo tri godine Gopo je prešao put od učenika do majstora. Zanat je učio od vlasnika radnje Slatka varoš, vrsnog znalca Hasana Hadžića. Danas Slatku varoš vode zajednički.

„Dosta sam se žrtvovao, učio dan i noć. Treba dosta rada, truda, ali se isplati. Radim sve, pravim kolače, prezentujem na sajmovima, prodajem. Sa zadovoljstvom predstavljam ono što svojim rukama napravim“, kaže Gopo.

Nenin pravi predivne poslastice. U širokom asortimanu posebno izdvaja delikatese koji se rijetko gdje mogu naći.

„Specijaliteti su nam baklava sa suhim šljivama i baklava u pekmezu. Tu su i razne štrudle, sa makom, orahom, jabukama; štapići sa marelicom i višnjama. I naravno, mi jedini pravimo snikers kuglice, kuglice od bijele i crne čokolade sa kikirikijem“.

U slatkom asortimanu su i tradicionalni kolači – hurmašice, baklave, sitni kolači, ali i kolačići od heljde bez šećera ili sa fruktozom. I to je još jedan kuriozitet.

Nenin ostavlja utisak izuzetno ozbiljnog, promišljenog i profesionalnog čovjeka, a tek mu je 21. godina. Ne manjka mu ni kreativnosti i ideja. Volja i rad se podrazumijevaju. O odlasku u inostranstvo u potrazi za nekom „boljom“ budućnošću i ne razmišlja.

„Ne pada mi napamet nigdje da idem. Mogu da živim od mog posla“, kaže Gopo.

Svjestan realnosti i velikog problema nezaposlenosti mladih, svojim vršnjacima poručuje: „Poruka je jednostavna – ko hoće da radi, ima posla. Ko hoće, ko želi, taj i može. Samo mora mnogo truda da se uloži.“