Ni u Njemačkoj se ne radi četiri dana u sedmici, pa će teško i u BiH, gdje je produktivnost svakako manja. Iako pojedine bh. kompanije izlaze iz bh. okvira – za mnoge takvo radno vrijeme je utopija.

Od Španije, preko Danske, Belgije, Finske, Islanda… Skraćivanje radne sedmice sa pet na četiri dana, uglavnom se pozitivno odrazilo na produktivnost radnika i povećanje proizvodnje. Ipak, očekivati da BiH uradi isto, barem za sada, malo je vjerovatno, jer ne postoje jedinstveni propisi koji regulišu ovu oblast.

– Finska je prva uvela četvorodnevnu radnu sedmicu i to se pokazalo efektnim i za poslodavce i za radnike. Međutim, u BiH postavlja se pitanje da li su poslodavci za takve stvari opredijeljeni, iz prostog razloga što znamo da oni uzimaju zadnji atom snage od radnika kako bi ostvarili svoj profit – naglasio je Adis Kečo iz Saveza samostalnih sindikata BiH.

Iz Udruženja poslodavaca FBIH još nemaju zvaničan stav o ovom pitanju. No, niska produktivnost ne ide u prilog ovoj ideji.

– Naravno, ako biste tražili privatna mišljenja, pojedinih predstavnika ovog Udruženja, oni ustvari govore o tome da čisto sumnjam da smo u ovoj fazi tehnološkog i svakog drugog razvoja, napretka i standarda u kojima radnici žive, da smo spremni za to – izjavio je Mario Nenadić, direktor Udruženja poslodavaca FBiH.

– Neka istraživanja pokazuju da mi u BiH, a i u regionu, imamo efektivno radno vrijeme oko pet časova. Tako da, dok god ne dođemo u poziciju da imamo nekih šest do sedam sati efektivnosti radnog vremena, mislim da ne trebamo razmatrati tako nešto – stav je Saše Aćića iz Udruženja poslodavaca RS.

Stavove poslodavaca potkrijepili su i pojedini ekonomisti.

– Jer kad pogledate, naši ljudi, ne da rade 42, nego 50 i 60 sati, naročito oni koji rade na crno. Mi smo zemlja jedne niske produktivnosti, pa skraćenje radnog vremena u takvim uslovima, nije realno – rekao je ekonomski analitičar Aleksa Milojević.

No, da je u određenim, specifičnim djelatnostima, raditi četiri, umjesto pet dana moguće, pa i poželjno, i to baš u BiH, dokazuje nekoliko kompanija. Šansu za ovako organizovan sistem rada, posebno imaju IT kompanije.

Benefite ovakvog načina rada prepoznaju i psiholozi, koji skraćivanje radnih dana povezuju sa smanjenjem stresa, te sindromom pregorijevanja. No, teško je očekivati da će ova ideja zaživjeti u širem obimu.

Ni u Njemačkoj se ne radi četiri dana u sedmici, pa će teško i u BiH, gdje je produktivnost svakako manja. Iako pojedine bh. kompanije izlaze iz bh. okvira – za mnoge takvo radno vrijeme je utopija.

Od Španije, preko Danske, Belgije, Finske, Islanda… Skraćivanje radne sedmice sa pet na četiri dana, uglavnom se pozitivno odrazilo na produktivnost radnika i povećanje proizvodnje. Ipak, očekivati da BiH uradi isto, barem za sada, malo je vjerovatno, jer ne postoje jedinstveni propisi koji regulišu ovu oblast.

– Finska je prva uvela četvorodnevnu radnu sedmicu i to se pokazalo efektnim i za poslodavce i za radnike. Međutim, u BiH postavlja se pitanje da li su poslodavci za takve stvari opredijeljeni, iz prostog razloga što znamo da oni uzimaju zadnji atom snage od radnika kako bi ostvarili svoj profit – naglasio je Adis Kečo iz Saveza samostalnih sindikata BiH.

Iz Udruženja poslodavaca FBIH još nemaju zvaničan stav o ovom pitanju. No, niska produktivnost ne ide u prilog ovoj ideji.

– Naravno, ako biste tražili privatna mišljenja, pojedinih predstavnika ovog Udruženja, oni ustvari govore o tome da čisto sumnjam da smo u ovoj fazi tehnološkog i svakog drugog razvoja, napretka i standarda u kojima radnici žive, da smo spremni za to – izjavio je Mario Nenadić, direktor Udruženja poslodavaca FBiH.

– Neka istraživanja pokazuju da mi u BiH, a i u regionu, imamo efektivno radno vrijeme oko pet časova. Tako da, dok god ne dođemo u poziciju da imamo nekih šest do sedam sati efektivnosti radnog vremena, mislim da ne trebamo razmatrati tako nešto – stav je Saše Aćića iz Udruženja poslodavaca RS.

Stavove poslodavaca potkrijepili su i pojedini ekonomisti.

– Jer kad pogledate, naši ljudi, ne da rade 42, nego 50 i 60 sati, naročito oni koji rade na crno. Mi smo zemlja jedne niske produktivnosti, pa skraćenje radnog vremena u takvim uslovima, nije realno – rekao je ekonomski analitičar Aleksa Milojević.

No, da je u određenim, specifičnim djelatnostima, raditi četiri, umjesto pet dana moguće, pa i poželjno, i to baš u BiH, dokazuje nekoliko kompanija. Šansu za ovako organizovan sistem rada, posebno imaju IT kompanije.

Benefite ovakvog načina rada prepoznaju i psiholozi, koji skraćivanje radnih dana povezuju sa smanjenjem stresa, te sindromom pregorijevanja. No, teško je očekivati da će ova ideja zaživjeti u širem obimu.