Delegat u Klubu srpskog naroda u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH Radovan Kovačević (SNSD) kaže da BiH ne može napraviti sljedeći korak i otvoriti pregovore o pristupanju sa EU dok ne ispuni svih 14 prioriteta, što podrazumijeva i zatvaranje OHR-a i odlazak stranih sudija iz Ustavnog suda BiH.

“Ako nas pitate, to je prioritet broj jedan i treba da uđemo u Parlamentarnu skupštinu BiH i taj posao završimo”, istakao je Kovačević, komentarišući jučer objavljeni Izvještaj Evropske komisije o napretku BiH.

On je rekao da su predstavnici Republike Srpske spremni da u Parlamentarnoj skupštini BiH završe sve, ali da sva pitanja budu stavljena na dnevni red, što podrazumijeva zatvaranje OHR-a i odlazak stranih sudija iz Ustavnog suda BiH.

“To je nešto što piše u 14 prioriteta Mišljenja Evropske komisije”, naglasio je Kovačević.

On je istakao da iz Republike Srpske ne postoji nikakav problem da se sve stavi na sto i u Parlamentarnoj skupštini BiH završi sav posao i svih 14 prioriteta.

“Dobili smo i sada u izvještaju Evropske komisije da će pregovori biti otvoreni onog trenutka kada ispunimo sve što piše u 14 prioriteta. Međutim, čuli smo stav predstavnika sarajevskih ili bošnjačkih političkih stranaka da pitanje stranih sudija u Ustavnom sudu BiH treba da se riješi dan pred ulazak u EU. Evropska komisija je rekla da tako ne može”, naglasio je Kovačević.

On je ukazao da se u BiH problematizuje sve kada se govori o onome što je ustavna struktura, nadležnosti entiteta i nadležnosti BiH, onoliko koliko ih ima i kako je navedeno u Ustavu BiH.

Kovačević je rekao da se nedavno objavljeni izvještaj Evropske komisije odnosio na Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju i BiH, te da unutar tog konteksta i treba gledati na to pitanje. Prema njegovim riječima, kada se izvještaj Evropske komisije za BiH uporedi sa zemljama kao što su Ukrajina i Moldavija, onda mnogo pozitivnije djeluje za te zemlje.

“Ali, moramo biti realni, to su zemlje koje ne kontrolišu svoju teritoriju i ne zna se uopšte o kojoj teritoriji je riječ. To su zemlje u kojima do prije pet ili 10 godina nisu ni znali da li uopšte žele u EU ili prema nekoj drugoj strani. Očigledno je da to kod njih zavisi od izbora od izbora. Sada vjerovatno žele u ovim okolnostima da to brzo završe”, rekao je Kovačević za BHRT.

On je naglasio da je BiH uradila mnogo više od Ukrajine, Moldavije i Gruzije zajedno i istakao da za razliku od ove tri zemlje u BiH postoji konsenzus o evropskom putu koji ne zavisi od toga kakvi će biti rezultati izbora.

“Mislim da je BiH unazad decenijama uradila stvarno mnogo i mnogo više nego brojne zemlje koje su već članice EU poput Rumunije i Bugarske. Uradili smo ogromne stvari i zaboravlja se koliko se BiH promijenila, sistem unutar BiH. Ako pitate nas iz Republike Srpske, mi mislimo da je to u većini slučajeva bilo negativno, ali to su bili zahtjevi EU”, naveo je Kovačević.

On je naglasio da je BiH decenijama na evropskom putu i ispunjava uslove koji se pred nju postavljaju, ali da su, nažalost, zahtjevi EU najčešće bili takvi da se BiH mijenja, što je, kako smatra, loše.

“Da li je bilo ili nije bilo dovoljno to su sada već neke druge stvari. Teško je o tome govoriti na pojednostavljen način da li smo zadovoljni ili ne. Bliže sam tome da nisam zadovoljan i da nemamo pretjerano razloga da budemo zadovoljni načinom na koji su nas pozicionirali i tretirali”, rekao je Kovačević.

On je naglasio da u BiH, od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, postoji konsenzus svih političkih stranaka u Federaciji BiH i u Republici Srpskoj, u vlasti i opoziciji, da se ide u EU.

“Boravio sam nedavno u posjeti Evropskom parlamentu i imao razgovore sa poslanicima tog parlamenta, predstavnicima Evropske komisije i Savjeta EU, ali i u parlamentu Belgije. Iz perspektive Belgije BiH je prejednostavna zemlja u kojoj se veoma jednostavno donose odluke”, rekao je Kovačević.

On je naglasio da je, kada je riječ o BiH, neprihvatljivo da stalno postoje zahtjevi da se zemlja centralizuje, dok se u Belgiji, središtu i zemlji u kojoj se nalaze sve institucije EU, odluke donose mnogo teže nego u BiH.

“EU je, na primjer, željela potpisati sporazum o slobodnoj trgovini sa Kanadom. Svih 27 zemalja članica EU su željele da potpišu sporazum o slobodnoj trgovini sa Kanadom, 26 zemalja je potpisalo i ratifikovalo taj sporazum, u Belgiji je zapelo jer Valonija nije dala dozvolu. Valonija kao jedan entitet nije dala dozvolu da se ratifikuje taj sporazum i cijela EU nije ratifikovala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kanadom”, rekao je Kovačević.

Delegat u Klubu srpskog naroda u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH Radovan Kovačević (SNSD) kaže da BiH ne može napraviti sljedeći korak i otvoriti pregovore o pristupanju sa EU dok ne ispuni svih 14 prioriteta, što podrazumijeva i zatvaranje OHR-a i odlazak stranih sudija iz Ustavnog suda BiH.

“Ako nas pitate, to je prioritet broj jedan i treba da uđemo u Parlamentarnu skupštinu BiH i taj posao završimo”, istakao je Kovačević, komentarišući jučer objavljeni Izvještaj Evropske komisije o napretku BiH.

On je rekao da su predstavnici Republike Srpske spremni da u Parlamentarnoj skupštini BiH završe sve, ali da sva pitanja budu stavljena na dnevni red, što podrazumijeva zatvaranje OHR-a i odlazak stranih sudija iz Ustavnog suda BiH.

“To je nešto što piše u 14 prioriteta Mišljenja Evropske komisije”, naglasio je Kovačević.

On je istakao da iz Republike Srpske ne postoji nikakav problem da se sve stavi na sto i u Parlamentarnoj skupštini BiH završi sav posao i svih 14 prioriteta.

“Dobili smo i sada u izvještaju Evropske komisije da će pregovori biti otvoreni onog trenutka kada ispunimo sve što piše u 14 prioriteta. Međutim, čuli smo stav predstavnika sarajevskih ili bošnjačkih političkih stranaka da pitanje stranih sudija u Ustavnom sudu BiH treba da se riješi dan pred ulazak u EU. Evropska komisija je rekla da tako ne može”, naglasio je Kovačević.

On je ukazao da se u BiH problematizuje sve kada se govori o onome što je ustavna struktura, nadležnosti entiteta i nadležnosti BiH, onoliko koliko ih ima i kako je navedeno u Ustavu BiH.

Kovačević je rekao da se nedavno objavljeni izvještaj Evropske komisije odnosio na Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju i BiH, te da unutar tog konteksta i treba gledati na to pitanje. Prema njegovim riječima, kada se izvještaj Evropske komisije za BiH uporedi sa zemljama kao što su Ukrajina i Moldavija, onda mnogo pozitivnije djeluje za te zemlje.

“Ali, moramo biti realni, to su zemlje koje ne kontrolišu svoju teritoriju i ne zna se uopšte o kojoj teritoriji je riječ. To su zemlje u kojima do prije pet ili 10 godina nisu ni znali da li uopšte žele u EU ili prema nekoj drugoj strani. Očigledno je da to kod njih zavisi od izbora od izbora. Sada vjerovatno žele u ovim okolnostima da to brzo završe”, rekao je Kovačević za BHRT.

On je naglasio da je BiH uradila mnogo više od Ukrajine, Moldavije i Gruzije zajedno i istakao da za razliku od ove tri zemlje u BiH postoji konsenzus o evropskom putu koji ne zavisi od toga kakvi će biti rezultati izbora.

“Mislim da je BiH unazad decenijama uradila stvarno mnogo i mnogo više nego brojne zemlje koje su već članice EU poput Rumunije i Bugarske. Uradili smo ogromne stvari i zaboravlja se koliko se BiH promijenila, sistem unutar BiH. Ako pitate nas iz Republike Srpske, mi mislimo da je to u većini slučajeva bilo negativno, ali to su bili zahtjevi EU”, naveo je Kovačević.

On je naglasio da je BiH decenijama na evropskom putu i ispunjava uslove koji se pred nju postavljaju, ali da su, nažalost, zahtjevi EU najčešće bili takvi da se BiH mijenja, što je, kako smatra, loše.

“Da li je bilo ili nije bilo dovoljno to su sada već neke druge stvari. Teško je o tome govoriti na pojednostavljen način da li smo zadovoljni ili ne. Bliže sam tome da nisam zadovoljan i da nemamo pretjerano razloga da budemo zadovoljni načinom na koji su nas pozicionirali i tretirali”, rekao je Kovačević.

On je naglasio da u BiH, od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, postoji konsenzus svih političkih stranaka u Federaciji BiH i u Republici Srpskoj, u vlasti i opoziciji, da se ide u EU.

“Boravio sam nedavno u posjeti Evropskom parlamentu i imao razgovore sa poslanicima tog parlamenta, predstavnicima Evropske komisije i Savjeta EU, ali i u parlamentu Belgije. Iz perspektive Belgije BiH je prejednostavna zemlja u kojoj se veoma jednostavno donose odluke”, rekao je Kovačević.

On je naglasio da je, kada je riječ o BiH, neprihvatljivo da stalno postoje zahtjevi da se zemlja centralizuje, dok se u Belgiji, središtu i zemlji u kojoj se nalaze sve institucije EU, odluke donose mnogo teže nego u BiH.

“EU je, na primjer, željela potpisati sporazum o slobodnoj trgovini sa Kanadom. Svih 27 zemalja članica EU su željele da potpišu sporazum o slobodnoj trgovini sa Kanadom, 26 zemalja je potpisalo i ratifikovalo taj sporazum, u Belgiji je zapelo jer Valonija nije dala dozvolu. Valonija kao jedan entitet nije dala dozvolu da se ratifikuje taj sporazum i cijela EU nije ratifikovala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kanadom”, rekao je Kovačević.