Međunarodni monetarni fond (MMF) povećao je prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Bosne i Hercegovine na 2,5 odsto za tekuću godinu.

U odnosu na oktobar prošle godine, MMF je prognozu povećao za 0,5 odsto.

Kako su naveli iz ove finansijske institucije, procjenjuje se da je ekonomija u prethodnoj godini rasla 1,8 odsto.

“Očekujemo da će inflacija u ovoj godini usporiti na tri odsto sa 6,1 odsto prošle godine. Deficit tekućeg računa projiciran je na 4,5 odsto BDP-a u ovoj godini, u odnosu na 4,3 odsto BDP-a u 2023. godini”, navodi se u posljednjem izvještaju MMF-a.

Dodali su da se rast pokazao otpornim uprkos kontinuiranim negativnim uticajima rata u Ukrajini i na putu je da ojača počevši od ove godine, iako će ta stopa rasta biti ispod prosjeka.

“Inflacija je nastavila trend opadanja, ali pritisci izazvani povećanjem plata ne prestaju. U fokusu fiskalne politike trebalo bi da bude ponovno uspostavljanje održivosti kroz obuzdavanje tekuće potrošnje, uz istovremeno očuvanje investicijskih izdvajanja koja će podstaknuti rast. Oba entiteta suočavaju se s velikim potrebama za finansiranjem koje se vjerovatno neće moći podmiriti samo na domaćem tržištu i trebaju pripremiti planove u slučaju nedovoljnog finansiranja”, kazali su iz Međunarodnog monetarnog fonda.

Siniša Pepić, doktor ekonomske diplomatije, rekao je za “Nezavisne novine” da su povećanje prognoze rasta BDP-a i smanjenje inflacije pozitivni znakovi za ekonomiju Bosne i Hercegovine, jer ukazuju na potencijalni rast i stabilnost.

“Međutim, visoki pritisci na budžete zbog povećanja plata mogu predstavljati izazov jer mogu dovesti do deficita i nekontroliranog rasta javnog duga. Prognoze MMF-a, iako nisu uvijek potpuno tačne, mogu pružiti korisne smjernice jer se temelje na analizi različitih ekonomskih faktora. Slabljenje inflacije obično dovodi do stabilizacije ili pada cijena, ali to zavisi od drugih faktora kao što su troškovi proizvodnje i potražnja”, naglasio je Pepić.

Ekonomista Slaviša Raković poručuje da prognoze MMF-a treba uzeti sa rezervom.

“Nekoliko pokazatelja nije u skladu sa ovom prognozom, a prije svega industrijska proizvodnja. Takođe, pogrešno je tvrditi da sada plate vrše inflatorni pritisak kada se lako da izračunati koliko zaostaju u rastu za inflacijom, a takođe i koliko zaostaju u odnosu na rast budžetskih prihoda”, istakao je Raković.

Prema njegovim riječima, ne treba očekivati pad cijena zbog zaustavljanja inflacije.

“Naročito će biti interesantna pozicija u trećem kvartalu kada bi trebalo da hrana sezonski bude jeftinija”, zaključio je Raković.

Međunarodni monetarni fond (MMF) povećao je prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Bosne i Hercegovine na 2,5 odsto za tekuću godinu.

U odnosu na oktobar prošle godine, MMF je prognozu povećao za 0,5 odsto.

Kako su naveli iz ove finansijske institucije, procjenjuje se da je ekonomija u prethodnoj godini rasla 1,8 odsto.

“Očekujemo da će inflacija u ovoj godini usporiti na tri odsto sa 6,1 odsto prošle godine. Deficit tekućeg računa projiciran je na 4,5 odsto BDP-a u ovoj godini, u odnosu na 4,3 odsto BDP-a u 2023. godini”, navodi se u posljednjem izvještaju MMF-a.

Dodali su da se rast pokazao otpornim uprkos kontinuiranim negativnim uticajima rata u Ukrajini i na putu je da ojača počevši od ove godine, iako će ta stopa rasta biti ispod prosjeka.

“Inflacija je nastavila trend opadanja, ali pritisci izazvani povećanjem plata ne prestaju. U fokusu fiskalne politike trebalo bi da bude ponovno uspostavljanje održivosti kroz obuzdavanje tekuće potrošnje, uz istovremeno očuvanje investicijskih izdvajanja koja će podstaknuti rast. Oba entiteta suočavaju se s velikim potrebama za finansiranjem koje se vjerovatno neće moći podmiriti samo na domaćem tržištu i trebaju pripremiti planove u slučaju nedovoljnog finansiranja”, kazali su iz Međunarodnog monetarnog fonda.

Siniša Pepić, doktor ekonomske diplomatije, rekao je za “Nezavisne novine” da su povećanje prognoze rasta BDP-a i smanjenje inflacije pozitivni znakovi za ekonomiju Bosne i Hercegovine, jer ukazuju na potencijalni rast i stabilnost.

“Međutim, visoki pritisci na budžete zbog povećanja plata mogu predstavljati izazov jer mogu dovesti do deficita i nekontroliranog rasta javnog duga. Prognoze MMF-a, iako nisu uvijek potpuno tačne, mogu pružiti korisne smjernice jer se temelje na analizi različitih ekonomskih faktora. Slabljenje inflacije obično dovodi do stabilizacije ili pada cijena, ali to zavisi od drugih faktora kao što su troškovi proizvodnje i potražnja”, naglasio je Pepić.

Ekonomista Slaviša Raković poručuje da prognoze MMF-a treba uzeti sa rezervom.

“Nekoliko pokazatelja nije u skladu sa ovom prognozom, a prije svega industrijska proizvodnja. Takođe, pogrešno je tvrditi da sada plate vrše inflatorni pritisak kada se lako da izračunati koliko zaostaju u rastu za inflacijom, a takođe i koliko zaostaju u odnosu na rast budžetskih prihoda”, istakao je Raković.

Prema njegovim riječima, ne treba očekivati pad cijena zbog zaustavljanja inflacije.

“Naročito će biti interesantna pozicija u trećem kvartalu kada bi trebalo da hrana sezonski bude jeftinija”, zaključio je Raković.