Prošlo je 12 godina otkako je svima omiljena mala planeta Pluton zvanično prestala to da bude, a i dalje traje rasprava je li to bila ispravna odluka.

Sada grupa stručnjaka tvrdi da razlog zbog kojeg je Pluton degradiran nije valjan i traže da mu se status planete vrati, piše Science Alert.

Pluton je službeno prestao da bude planeta odlukom Međunarodne astronomske unije – IAU u avgustu 2016. godine, nakon što je ta globalno udruženje astronomskih stručnjaka dodalo i treći kriterijum za definiciju planete.

Prema IAU, planeta je nebesko telo koje se se okreće oko Sunca (a), ima dovoljnu masu kako bi njegova sila teže svladala kohezionu silu čvrstog tela i zadržala ga u hidrostatskoj ravnoteži u gotovo sferičnom obliku (b) i koje je “očistilo” svoju orbitu (c).

Ovo treće znači da objekat mora da bude dominantno telo na svojim orbitalnom putu sa dovoljno snage da ili privuče ili “istera” bilo kakve svemirske stene u svojoj blizini.

Pluton zadovoljava prva dva kriterijuma, ali treći ne, jer svoju orbitu deli sa gomilom nebeskih tela Kupierova pojasa.

Grupa naučnika sada tvrdi da treći kriterijum nema uporište u naučnoj literaturi.

Čitajući publikacije objavljene u zadnjih 200 godina, pronašli su samo jednu, iz 1802. godine, koja se korisiti čišćenjem orbite kao kriterijumom za klaisfikaciju planeta.

“IAU nam govori da bi temeljni objekat ove nauke, planeta, trebalo da bude definisan na osnovu koncepta koji u svojim istraživanjima ne koristi niko”, kaže vodeći autor studije Philiip Metzger sa Univerziteta Florida.

“I onda po njemu bi trebalo sa liste izostaviti drugu najsloženiju planetu u Sunčevom sistemu”, rekao je Metzger.

“Mi sada imamo popis sa više od 100 recentnih primera u kojima naučnici koriste reč ‘planeta’, tako da krše aktualnu definiciju IAU-a, ali to rade zbog funkcionalnosti”, objašnjava naučnik.

“Definicija IAU-a je šlampava. Ne pojašnjava šta tačno znači očistiti orbitu. Ako to shvatite doslovno, onda uopšte nema planeta, jer nijedna nije očistila orbitu”, nastavlja Metzger.

Dodaje je kako je IAU napravio promenu 2006. godine, tvrdeći da je “čišćenje orbite” standardna definicija koja se koristi za razlikovanje planeta od asteroida.

“Mi smo dokazali da je to pogrešna tvrdnja i ne postoji u istoriji nauke. I zato ju je pogrešno primenjivati na Plutonu”, dodaje koautor studije Kirby Runyon iz laboratorije primenjene fizike na Univerzitetu “John Hopkins”.

Umesto toga, oni preporučuju da se planete jednostavno klasifikuju na osnovu toga jesu li dovoljno velike da im gravitacija omogućuje sferičan oblik.

“Nije to neka arbitrarna definicija. To je važna prekretnica u evoluciji planetarnog tela, jer kada se dogodi, potiče geološke aktivnosti u njegovom telu”, tvrdi Metzger.

Na primer, Pluton ima podvodni okean, višeslojnu atmosferu, organske sastojke i dokaze o postojanju drevnih jezera i višestrukih meseca, kaže Metzger.

“Pluton je dinamičniji i življi od Marsa. Jedina planeta sa složenijom geologijom je Zemlja”, naglašava.

Ali, naravno, ovaj članak objavljen u časopisu Icarus neće rasplesti debatu.

Astrofizičar i kolumnist Forbesa Ethan Siegel napisao je prošle godine da je problem veći od pitanja čisti li ili ne Pluton svoju orbitu, nego nalazi li se uopće u Sunčevom sistemu.

“Kad je planetarni status u pitanju, geofizika nije dovoljna. U astronomiji se primenjuju i tri pravila tržišta nekretnina: lokacija, lokacija, lokacija”, napisao je.

“Ako želimo biti iskreni o našem Solarnom sistemu i planetama u njemu, onda je vrlo jasno da postoji osam objekata koji su drugačiji od svih ostalih.”

Prošlo je 12 godina otkako je svima omiljena mala planeta Pluton zvanično prestala to da bude, a i dalje traje rasprava je li to bila ispravna odluka.

Sada grupa stručnjaka tvrdi da razlog zbog kojeg je Pluton degradiran nije valjan i traže da mu se status planete vrati, piše Science Alert.

Pluton je službeno prestao da bude planeta odlukom Međunarodne astronomske unije – IAU u avgustu 2016. godine, nakon što je ta globalno udruženje astronomskih stručnjaka dodalo i treći kriterijum za definiciju planete.

Prema IAU, planeta je nebesko telo koje se se okreće oko Sunca (a), ima dovoljnu masu kako bi njegova sila teže svladala kohezionu silu čvrstog tela i zadržala ga u hidrostatskoj ravnoteži u gotovo sferičnom obliku (b) i koje je “očistilo” svoju orbitu (c).

Ovo treće znači da objekat mora da bude dominantno telo na svojim orbitalnom putu sa dovoljno snage da ili privuče ili “istera” bilo kakve svemirske stene u svojoj blizini.

Pluton zadovoljava prva dva kriterijuma, ali treći ne, jer svoju orbitu deli sa gomilom nebeskih tela Kupierova pojasa.

Grupa naučnika sada tvrdi da treći kriterijum nema uporište u naučnoj literaturi.

Čitajući publikacije objavljene u zadnjih 200 godina, pronašli su samo jednu, iz 1802. godine, koja se korisiti čišćenjem orbite kao kriterijumom za klaisfikaciju planeta.

“IAU nam govori da bi temeljni objekat ove nauke, planeta, trebalo da bude definisan na osnovu koncepta koji u svojim istraživanjima ne koristi niko”, kaže vodeći autor studije Philiip Metzger sa Univerziteta Florida.

“I onda po njemu bi trebalo sa liste izostaviti drugu najsloženiju planetu u Sunčevom sistemu”, rekao je Metzger.

“Mi sada imamo popis sa više od 100 recentnih primera u kojima naučnici koriste reč ‘planeta’, tako da krše aktualnu definiciju IAU-a, ali to rade zbog funkcionalnosti”, objašnjava naučnik.

“Definicija IAU-a je šlampava. Ne pojašnjava šta tačno znači očistiti orbitu. Ako to shvatite doslovno, onda uopšte nema planeta, jer nijedna nije očistila orbitu”, nastavlja Metzger.

Dodaje je kako je IAU napravio promenu 2006. godine, tvrdeći da je “čišćenje orbite” standardna definicija koja se koristi za razlikovanje planeta od asteroida.

“Mi smo dokazali da je to pogrešna tvrdnja i ne postoji u istoriji nauke. I zato ju je pogrešno primenjivati na Plutonu”, dodaje koautor studije Kirby Runyon iz laboratorije primenjene fizike na Univerzitetu “John Hopkins”.

Umesto toga, oni preporučuju da se planete jednostavno klasifikuju na osnovu toga jesu li dovoljno velike da im gravitacija omogućuje sferičan oblik.

“Nije to neka arbitrarna definicija. To je važna prekretnica u evoluciji planetarnog tela, jer kada se dogodi, potiče geološke aktivnosti u njegovom telu”, tvrdi Metzger.

Na primer, Pluton ima podvodni okean, višeslojnu atmosferu, organske sastojke i dokaze o postojanju drevnih jezera i višestrukih meseca, kaže Metzger.

“Pluton je dinamičniji i življi od Marsa. Jedina planeta sa složenijom geologijom je Zemlja”, naglašava.

Ali, naravno, ovaj članak objavljen u časopisu Icarus neće rasplesti debatu.

Astrofizičar i kolumnist Forbesa Ethan Siegel napisao je prošle godine da je problem veći od pitanja čisti li ili ne Pluton svoju orbitu, nego nalazi li se uopće u Sunčevom sistemu.

“Kad je planetarni status u pitanju, geofizika nije dovoljna. U astronomiji se primenjuju i tri pravila tržišta nekretnina: lokacija, lokacija, lokacija”, napisao je.

“Ako želimo biti iskreni o našem Solarnom sistemu i planetama u njemu, onda je vrlo jasno da postoji osam objekata koji su drugačiji od svih ostalih.”