Sledećih nekoliko godina mogle bi da budu izuzetno tople, pokazuje najnovije istraživanje na osnovu matematičkog modela.

Istraživači su razvili matematički model koji predviđa koliko će prosečna globalna temperatura površinskog vazduha varirati tokom sledećih nekoliko godina, a rezultati pokazuju da od 2018. do 2022. godine možemo doživeti porast ekstremnih temperatura, preneo je BBC.

Zagrevanje uzrokovano oslobađanjem gasova poput ugljen-dioksida se ne povećava potpuno stabilnom brzinom.

Na početku 21. veka, naučnici su istakli da postoji pauza u zagrevanju, ali nekoliko analiza je pokazalo da je pet najtoplijih godina usledilo nakon 2010. godine.

Ovo variranje iz godine u godinu ne utiče na dugotrajni trend povećanja temperatura.

Sada, novi metod predviđanja globalnih temperatura ukazuje da će narednih nekoliko godina biti toplije nego što se očekivalo.

Umesto da koriste uobičajene tehnike za simuliranje klime, Florijan Sevelek, iz Nacionalnog centra za naučna istraživanja u Brestu, i Sibren S. Drifout, sa Univerziteta u Sautemptonu, osmislili su statistički metod za pretragu kroz simulacije klimatskih uslova u 20. i 21. veku i tražili situacije slične današnjim.

Tim je zatim koristio ove klimatske “analogije” kako bi predvideo mogućnosti koje donosi budućnost.

Konkretno, visoke temperature koje se predviđene u narednih nekoliko godina uslediće zbog male verovatnoće nastupanja izuzetno hladnih perioda.

Kada je algoritam “naučen”, a proces traje nekoliko minuta, predviđanja se prave za nekoliko stotinki na laptopu.

U poređenju s tim, superkompjuterima je potrebno nekoliko nedelja kada koriste tradicionalne metode simulacije klime, preneo je BBC.

Sledećih nekoliko godina mogle bi da budu izuzetno tople, pokazuje najnovije istraživanje na osnovu matematičkog modela.

Istraživači su razvili matematički model koji predviđa koliko će prosečna globalna temperatura površinskog vazduha varirati tokom sledećih nekoliko godina, a rezultati pokazuju da od 2018. do 2022. godine možemo doživeti porast ekstremnih temperatura, preneo je BBC.

Zagrevanje uzrokovano oslobađanjem gasova poput ugljen-dioksida se ne povećava potpuno stabilnom brzinom.

Na početku 21. veka, naučnici su istakli da postoji pauza u zagrevanju, ali nekoliko analiza je pokazalo da je pet najtoplijih godina usledilo nakon 2010. godine.

Ovo variranje iz godine u godinu ne utiče na dugotrajni trend povećanja temperatura.

Sada, novi metod predviđanja globalnih temperatura ukazuje da će narednih nekoliko godina biti toplije nego što se očekivalo.

Umesto da koriste uobičajene tehnike za simuliranje klime, Florijan Sevelek, iz Nacionalnog centra za naučna istraživanja u Brestu, i Sibren S. Drifout, sa Univerziteta u Sautemptonu, osmislili su statistički metod za pretragu kroz simulacije klimatskih uslova u 20. i 21. veku i tražili situacije slične današnjim.

Tim je zatim koristio ove klimatske “analogije” kako bi predvideo mogućnosti koje donosi budućnost.

Konkretno, visoke temperature koje se predviđene u narednih nekoliko godina uslediće zbog male verovatnoće nastupanja izuzetno hladnih perioda.

Kada je algoritam “naučen”, a proces traje nekoliko minuta, predviđanja se prave za nekoliko stotinki na laptopu.

U poređenju s tim, superkompjuterima je potrebno nekoliko nedelja kada koriste tradicionalne metode simulacije klime, preneo je BBC.