Da su vlasti sav novac koji je prikupljen od akciza i putarina usmjerile ka izgradnji autoputeva, BiH bi danas bez ijedne marke zaduženja imala izgrađenih skoro 460 kilometara autoputeva, pokazuju podaci koje su “Nezavisne” dobile od Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

Naime, prema podacima UIO, samo od akciza na naftu i naftne derivate BiH je od 2006. godine do kraja maja ove godine prikupila 3.917.885.658 maraka, dok je u istom periodu na ime putarina i naknada za izgradnju puteva prikupljena 3.554.599.681 marka.

Ukupno, za ove namjene je prikupljeno više od 7,5 milijardi maraka, pa ako se uzme podatak da kilometar autoputa u BiH prosječno košta oko 16,4 miliona maraka, može se vidjeti da je bez kredita moglo biti izgrađeno oko 460 kilometara autoputeva.

Ovdje, pritom, treba imati na umu da je dio novca od putarina namijenjen ne samo za izgradnju autoputeva, već i ostalih cesta.

Podaci UIO pokazuju da je za naknadu za puteve u pomenutom periodu uplaćeno ukupno 2.342.514.958 maraka, što znači da je barem dio ovog novca trebalo da bude usmjeren i za ostale ceste. Ovdje, međutim, treba imati u vidu i da se za izgradnju i održavanje putne mreže znatna sredstva izdvajaju i iz naknada pri registraciji vozila, odnosno negdje skoro sto miliona maraka na godišnjem nivou.

Međutim, od putarina namijenjenih isključivo za izgradnju autoputeva u istom periodu prikupljene su 1.212.084.722 marke, tako da, kada bismo ovom iznosu pridružili dio koji je prikupljen za akcize i izuzeli kompletan dio prihoda za puteve, opet proizlazi da je moglo biti izgrađeno oko 330 kilometara autoputeva, odnosno barem 50 odsto više od trenutno izgrađenih.

Gledano po godinama, na ime akciza smo najviše prikupili 2008. godine, kada je inkasiran 441 milion maraka. U ovoj godini, u kojoj smo povećali akcize za izgradnju autoputeva, do kraja maja prikupljeno je oko 135 miliona maraka.

Podaci EU pokazuju da je u Evropi kilometar autoputa najskuplji u Austriji, i iznosi 12,87 miliona evra po kilometru, dok je iza nje Mađarska sa 11,21 milion evra. Hrvatska je među najjeftinijim, u kojoj kilometar autoputa košta 6,6 miliona evra, odnosno oko 13 miliona maraka, što je nešto jeftinije nego u BiH.

Inače, kada se radi o izgradnji autoputeva širom Evrope, Služba za reviziju EU je utvrdila da cijene znatno variraju od zemlje do zemlje, a da se razlike u cijenama ne mogu opravdati konfiguracijom terena, radnom snagom ili drugim mjerljivim objektivnim analizama. Takođe su utvrdili da zemlje često daju neprecizne podatke o očekivanoj frekvenciji saobraćaja, odnosno ispostavi se da je stvarni obim saobraćaja manji od onog koji je naveden u zahtjevima za finansiranje. U zaključku je navedeno da bi EU trebalo da centralizuje bazu podataka sa troškovnikom, kako bi se cijena koštanja kilometra autoputa što je moguće više smanjila.

Zarade naftaša

Preduzeća koja se bave prodajom nafte i naftnih derivata zaradila su milione u proteklom periodu, pokazuju podaci koje je prikupio banjalučki portal “Capital”.

Oni su izračunali da je “Hifa petrol” Sarajevo u 2017. godini prihodovao 297,1 milion maraka, uz ostvarenu dobit od 12 miliona.

U RS je među najprofitabilnijim naftašima “Nešković”, koji je prošle godine imao prihod viši od 164,3 miliona maraka, odnosno dobit od 12,9 miliona, što je za oko tri miliona više nego što je imao u 2016. godini.

Među najvećim naftnim kompanijama je i “Petrol BH Oil Company”, čiji je osnivač “Petrol” iz Ljubljane. Ova firma je prošle godine prihodovala 439,2 miliona, te prikazala dobit od 5,7 miliona maraka.

“Nestro petrol” Banjaluka 2017. godinu ja završio s prihodima od 220,2 miliona i dobiti od 3,6 miliona maraka.

“Holdina” Sarajevo, čiji je osnivač INA – Industrija nafte, imala je lani 854,2 miliona maraka prihoda i dobit od 3,3 miliona.

Prihodi na ime putarina

Da su vlasti sav novac koji je prikupljen od akciza i putarina usmjerile ka izgradnji autoputeva, BiH bi danas bez ijedne marke zaduženja imala izgrađenih skoro 460 kilometara autoputeva, pokazuju podaci koje su “Nezavisne” dobile od Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

Naime, prema podacima UIO, samo od akciza na naftu i naftne derivate BiH je od 2006. godine do kraja maja ove godine prikupila 3.917.885.658 maraka, dok je u istom periodu na ime putarina i naknada za izgradnju puteva prikupljena 3.554.599.681 marka.

Ukupno, za ove namjene je prikupljeno više od 7,5 milijardi maraka, pa ako se uzme podatak da kilometar autoputa u BiH prosječno košta oko 16,4 miliona maraka, može se vidjeti da je bez kredita moglo biti izgrađeno oko 460 kilometara autoputeva.

Ovdje, pritom, treba imati na umu da je dio novca od putarina namijenjen ne samo za izgradnju autoputeva, već i ostalih cesta.

Podaci UIO pokazuju da je za naknadu za puteve u pomenutom periodu uplaćeno ukupno 2.342.514.958 maraka, što znači da je barem dio ovog novca trebalo da bude usmjeren i za ostale ceste. Ovdje, međutim, treba imati u vidu i da se za izgradnju i održavanje putne mreže znatna sredstva izdvajaju i iz naknada pri registraciji vozila, odnosno negdje skoro sto miliona maraka na godišnjem nivou.

Međutim, od putarina namijenjenih isključivo za izgradnju autoputeva u istom periodu prikupljene su 1.212.084.722 marke, tako da, kada bismo ovom iznosu pridružili dio koji je prikupljen za akcize i izuzeli kompletan dio prihoda za puteve, opet proizlazi da je moglo biti izgrađeno oko 330 kilometara autoputeva, odnosno barem 50 odsto više od trenutno izgrađenih.

Gledano po godinama, na ime akciza smo najviše prikupili 2008. godine, kada je inkasiran 441 milion maraka. U ovoj godini, u kojoj smo povećali akcize za izgradnju autoputeva, do kraja maja prikupljeno je oko 135 miliona maraka.

Podaci EU pokazuju da je u Evropi kilometar autoputa najskuplji u Austriji, i iznosi 12,87 miliona evra po kilometru, dok je iza nje Mađarska sa 11,21 milion evra. Hrvatska je među najjeftinijim, u kojoj kilometar autoputa košta 6,6 miliona evra, odnosno oko 13 miliona maraka, što je nešto jeftinije nego u BiH.

Inače, kada se radi o izgradnji autoputeva širom Evrope, Služba za reviziju EU je utvrdila da cijene znatno variraju od zemlje do zemlje, a da se razlike u cijenama ne mogu opravdati konfiguracijom terena, radnom snagom ili drugim mjerljivim objektivnim analizama. Takođe su utvrdili da zemlje često daju neprecizne podatke o očekivanoj frekvenciji saobraćaja, odnosno ispostavi se da je stvarni obim saobraćaja manji od onog koji je naveden u zahtjevima za finansiranje. U zaključku je navedeno da bi EU trebalo da centralizuje bazu podataka sa troškovnikom, kako bi se cijena koštanja kilometra autoputa što je moguće više smanjila.

Zarade naftaša

Preduzeća koja se bave prodajom nafte i naftnih derivata zaradila su milione u proteklom periodu, pokazuju podaci koje je prikupio banjalučki portal “Capital”.

Oni su izračunali da je “Hifa petrol” Sarajevo u 2017. godini prihodovao 297,1 milion maraka, uz ostvarenu dobit od 12 miliona.

U RS je među najprofitabilnijim naftašima “Nešković”, koji je prošle godine imao prihod viši od 164,3 miliona maraka, odnosno dobit od 12,9 miliona, što je za oko tri miliona više nego što je imao u 2016. godini.

Među najvećim naftnim kompanijama je i “Petrol BH Oil Company”, čiji je osnivač “Petrol” iz Ljubljane. Ova firma je prošle godine prihodovala 439,2 miliona, te prikazala dobit od 5,7 miliona maraka.

“Nestro petrol” Banjaluka 2017. godinu ja završio s prihodima od 220,2 miliona i dobiti od 3,6 miliona maraka.

“Holdina” Sarajevo, čiji je osnivač INA – Industrija nafte, imala je lani 854,2 miliona maraka prihoda i dobit od 3,3 miliona.

Prihodi na ime putarina