Nepoštovanje arbitražne odluke u Zagrebu o razgraničenju Slovenije i Hrvatske predstavlja, ne samo kršenje prava Evropske unije, već ugrožava i dalje širenje Unije na Zapadni Balkan, smatra Tanja Fajon, evropska parlamentarka iz Slovenije.

U razgovoru za Al Jazeeru ona ističe kako države, poput Bosne i Hercegovine i Srbije, imaju i druge probleme od stavova Zagreba, ali i kako bugarsko predsjedavanje EU-om Zapadnom Balkanu može pomoći regiji.

„Poslednjih nekoliko meseci vlada dobra klima unutar Unije kada je u pitanju proširenje na Zapadni Balkan. U septembru prošle godine je predsednik Evropske komisije (Jean-Claude) Juncker spomenuo čak i orijentacijski vremenski okvir i sada svi sa nestrpljenjem očekujemo Strategiju o proširenju za Srbiju i Crnu Goru, čije je predstavljanje najavljeno u februaru.

Ova strategija će objelodaniti konkretne korake, čijim ispunjenjem je moguće ostvarenje scenarija po kom bi se Srbija i Crna Gora, kao prve, Uniji pridružile do 2025. godine.

Treba svakako naglasiti i da je predsjedavanje Unijom trenutno u rukama Bugarske, koja je sebi kao jedan od prioriteta zadala upravo proširenje. Tako će se u maju ove godine, 15 godina nakon vrha EU-Zapadni Balkan u Solunu, ponovo sastati lideri EU-a sa liderima iz regiona što bi državama Zapadnog Balkana trebalo donijeti još konkretniju i jasniju perspektivu članstva.

Očigledno je, dakle, da raspoloženje za proširenje postoji, ali isto tako dinamika čitavog procesa zavisi od napretka država u regionu kada su u pitanju reforme na nekim ključnim područjima. Isto tako, lideri EU moraju da budu svjesni šta je mogući scenario ako Zapadni Balkan padne u zaborav: uspon nacionalizma, dalje masovno iseljavanje ljudi, pogotovo obrazovanih mladih, stagnacija privrede i visoka nezaposlenost“, kaže Fajon, odgovarajući na pitane šta treba uraditi u narednom periodu i koja je država najbliža pridruženju Uniji?

Lideri Bosne i Hercegovine govore kako je ova država sve bliže Evropskoj uniji, no sa klimom obilježavanja neustavnog „Dana Republike Srpske“, odbijanja presude Haškog suda Prliću i ostalima, sporog prevođenja Upitnika… da li je BiH imalo napredovala ka EU ili je napravila korak(e) unazad?

„Kao što sam istakla povodom poslednje posjete u Sarajevu u novembru prošle godine, smatram da je u BiH krajem prošle godine postojao dobar momenat za napredak, što znači konačno ispunjenje upitnika, koji bi se vratio Komisiji, a ona bi onda ocijenila spremnost BiH da dobije status kandidata.

Nažalost, Sarajevo nije uspjelo da vrati upitnik Briselu i bojim se da je još jednom izostala ta ujedinjenost i složnost koja je itekako potrebna za napredak jedne države sa tako kompleksnim uređenjem kao što je to Bosna i Hercegovina“, kaže Fajon za Al Jazeeru, prenosi agencija Patria.

Na pitanje može li BiH, sa aktuelnom politikom i liderima, uskoro dobiti status kandidata za članstvo i približiti se europskoj porodici i kako ocjenjuje tempo provođenja reformi u ovoj državi, Fajon je istakla da je lopta na strani BiH i žao joj je što se često stiče utisak da lideri ne žele to da iskoriste. Previše pažnje se posvećuje etnički motivisanim podjelama, često izrežiranim, samo zato što su korisne za dobijanje glasova na izborima, a premalo pragmatičnim reformama koje bi građanima omogućile pristojniji život, a mladima svjetliju budućnost.

„Bojim se da će ova godina, godina izbora u BiH, još dodatno usporiti napredak BiH ka Evropskoj uniji. Na strani EU, dakle, postoji volja za napredak BiH, međutim hoće li se to ostvariti ili ne je isključivo u rukama lidera u BiH.

Verujem da bi se mnoge nužne reforme u BiH mogle sprovesti da za to postoji iskrena želja onih koji vode BiH. Ovako se stiče utisak da liderima odgovara status quo“, smatra slovenska europarlamentarka.

Na pitanje da li će koštati zvanični Zagreb to što su lideri Hrvatske, kao članice EU, odbacili presudu Haškog suda Prliću i ostalima, osuđenim za zločine u BiH, a generala Praljka koji je izvršio samoubistv, veličaju kao heroja, dok uz sve to imaju spor i sa Slovenijom, Fajon kaže da su sve presude ICTY-a važne za proces pomirenja u regionu, koji je praktično osnova za dalji napredak, i zato njihovo odbacivanje nikako ne doprinosi poboljšanju odnosima.

„A nepoštovanje arbitraže u slučaju Slovenija-Hrvatska predstavlja ne samo kršenje EU prava, već ugrožava i dalje širenje Unije na Zapadni Balkan.

Šta drugo izaziva ignorisanje arbitražne odluke sa strane Hrvatske, koja je bila uslov za njeno članstvo u EU, nego skepsu u Uniji povodom prihvatanja novih članica sa nerešenim graničnim pitanjima?

Zbog toga je izuzetno važno da Hrvatska poštuje arbitražnu odluku o razgraničenju i na taj način ne otežava put Zapadnog Balkana prema EU-u“, zaključuje Fajon.

Nepoštovanje arbitražne odluke u Zagrebu o razgraničenju Slovenije i Hrvatske predstavlja, ne samo kršenje prava Evropske unije, već ugrožava i dalje širenje Unije na Zapadni Balkan, smatra Tanja Fajon, evropska parlamentarka iz Slovenije.

U razgovoru za Al Jazeeru ona ističe kako države, poput Bosne i Hercegovine i Srbije, imaju i druge probleme od stavova Zagreba, ali i kako bugarsko predsjedavanje EU-om Zapadnom Balkanu može pomoći regiji.

„Poslednjih nekoliko meseci vlada dobra klima unutar Unije kada je u pitanju proširenje na Zapadni Balkan. U septembru prošle godine je predsednik Evropske komisije (Jean-Claude) Juncker spomenuo čak i orijentacijski vremenski okvir i sada svi sa nestrpljenjem očekujemo Strategiju o proširenju za Srbiju i Crnu Goru, čije je predstavljanje najavljeno u februaru.

Ova strategija će objelodaniti konkretne korake, čijim ispunjenjem je moguće ostvarenje scenarija po kom bi se Srbija i Crna Gora, kao prve, Uniji pridružile do 2025. godine.

Treba svakako naglasiti i da je predsjedavanje Unijom trenutno u rukama Bugarske, koja je sebi kao jedan od prioriteta zadala upravo proširenje. Tako će se u maju ove godine, 15 godina nakon vrha EU-Zapadni Balkan u Solunu, ponovo sastati lideri EU-a sa liderima iz regiona što bi državama Zapadnog Balkana trebalo donijeti još konkretniju i jasniju perspektivu članstva.

Očigledno je, dakle, da raspoloženje za proširenje postoji, ali isto tako dinamika čitavog procesa zavisi od napretka država u regionu kada su u pitanju reforme na nekim ključnim područjima. Isto tako, lideri EU moraju da budu svjesni šta je mogući scenario ako Zapadni Balkan padne u zaborav: uspon nacionalizma, dalje masovno iseljavanje ljudi, pogotovo obrazovanih mladih, stagnacija privrede i visoka nezaposlenost“, kaže Fajon, odgovarajući na pitane šta treba uraditi u narednom periodu i koja je država najbliža pridruženju Uniji?

Lideri Bosne i Hercegovine govore kako je ova država sve bliže Evropskoj uniji, no sa klimom obilježavanja neustavnog „Dana Republike Srpske“, odbijanja presude Haškog suda Prliću i ostalima, sporog prevođenja Upitnika… da li je BiH imalo napredovala ka EU ili je napravila korak(e) unazad?

„Kao što sam istakla povodom poslednje posjete u Sarajevu u novembru prošle godine, smatram da je u BiH krajem prošle godine postojao dobar momenat za napredak, što znači konačno ispunjenje upitnika, koji bi se vratio Komisiji, a ona bi onda ocijenila spremnost BiH da dobije status kandidata.

Nažalost, Sarajevo nije uspjelo da vrati upitnik Briselu i bojim se da je još jednom izostala ta ujedinjenost i složnost koja je itekako potrebna za napredak jedne države sa tako kompleksnim uređenjem kao što je to Bosna i Hercegovina“, kaže Fajon za Al Jazeeru, prenosi agencija Patria.

Na pitanje može li BiH, sa aktuelnom politikom i liderima, uskoro dobiti status kandidata za članstvo i približiti se europskoj porodici i kako ocjenjuje tempo provođenja reformi u ovoj državi, Fajon je istakla da je lopta na strani BiH i žao joj je što se često stiče utisak da lideri ne žele to da iskoriste. Previše pažnje se posvećuje etnički motivisanim podjelama, često izrežiranim, samo zato što su korisne za dobijanje glasova na izborima, a premalo pragmatičnim reformama koje bi građanima omogućile pristojniji život, a mladima svjetliju budućnost.

„Bojim se da će ova godina, godina izbora u BiH, još dodatno usporiti napredak BiH ka Evropskoj uniji. Na strani EU, dakle, postoji volja za napredak BiH, međutim hoće li se to ostvariti ili ne je isključivo u rukama lidera u BiH.

Verujem da bi se mnoge nužne reforme u BiH mogle sprovesti da za to postoji iskrena želja onih koji vode BiH. Ovako se stiče utisak da liderima odgovara status quo“, smatra slovenska europarlamentarka.

Na pitanje da li će koštati zvanični Zagreb to što su lideri Hrvatske, kao članice EU, odbacili presudu Haškog suda Prliću i ostalima, osuđenim za zločine u BiH, a generala Praljka koji je izvršio samoubistv, veličaju kao heroja, dok uz sve to imaju spor i sa Slovenijom, Fajon kaže da su sve presude ICTY-a važne za proces pomirenja u regionu, koji je praktično osnova za dalji napredak, i zato njihovo odbacivanje nikako ne doprinosi poboljšanju odnosima.

„A nepoštovanje arbitraže u slučaju Slovenija-Hrvatska predstavlja ne samo kršenje EU prava, već ugrožava i dalje širenje Unije na Zapadni Balkan.

Šta drugo izaziva ignorisanje arbitražne odluke sa strane Hrvatske, koja je bila uslov za njeno članstvo u EU, nego skepsu u Uniji povodom prihvatanja novih članica sa nerešenim graničnim pitanjima?

Zbog toga je izuzetno važno da Hrvatska poštuje arbitražnu odluku o razgraničenju i na taj način ne otežava put Zapadnog Balkana prema EU-u“, zaključuje Fajon.