Međunarodni monetarni fond zatražio je od Bosne i Hercegovine da obustavi povećanje plata i penzija, a kako bi se zaustavila inflacija.

Traži se zaustavljanje rasta plata u javnom sektoru, ali i rasta minimalne plate, što će uglavnom pogoditi radnike u privatnom sektoru s najnižim primanjima, izvještava BiznisInfo.ba.

“Da bi se ojačala fiskalna održivost, direktori (MMF-a) su apelirali na vlasti da dodatno ograniče tekuću potrošnju, uključujući i putem ograničavanja potrošnje na plate u javnom sektoru, boljeg usmjeravanja socijalne potrošnje, poticanja javnih investicija i unapređenja naplate prihoda”, navodi se dokumentu MMF-a nakon zaključenih konsultacija po članu IV sa Bosnom i Hercegovinom za 2023. godinu.

Takođe su istakli da će investicije u infrastrukturu, zelenu energiju i digitalizaciju, podržane reformama u upravljanju javnim finansijama, pomoći u poticanju održivog razvoja.

Prosječne neto plate su u porastu zbog povećanja najniže cijene rada i povećanja plata u javnom sektoru u oba entiteta, ali realne neto plate su u porastu tek od januara 2023. godine.

MMF navodi da vlasti trebaju identificirati moguće uštede u tekućoj potrošnji za 2023. godinu i izbjeći smanjenje ionako niskih javnih investicija koje doprinose rastu.

“Sa potrošnjom na plate i penzije, koja je već među najvišim u regionu, treba ograničiti plate u javnom sektoru i izbjeći vanredna povećanja penzija. Ako se inflatorni pritisci pojačaju, vlasti trebaju razmotriti poništavanje odluka o povećanju plata u javnom sektoru iz 2022-23. U narednom periodu, pregled zapošljavanja i plata u javnom sektoru bi pomogao u identificiranju viškova i smanjenju potrošnje na plate”, stoji, između ostalog, u dokumentu.

MMF traži da se bh. vlasti suzdrže od povećanja minimalne plate, što se odnosi na radnike uglavnom u privatnom sektoru koji primaju najniže plate.

Vlasti su istakle da su koristile fiskalnu politiku s ciljem očuvanja kupovne moći građana, naročito socijalno ugroženih kategorija. Njihov argument je da je zbog kontinuirano visokih cijena uvezene hrane i goriva bilo neophodno povećati plate u javnom sektoru i penzije da bi se održala kupovna moć. Istakli su da su penzioneri među najugroženijima, i da su redovna povećanja penzija predviđena zakonom.

Međunarodni monetarni fond zatražio je od Bosne i Hercegovine da obustavi povećanje plata i penzija, a kako bi se zaustavila inflacija.

Traži se zaustavljanje rasta plata u javnom sektoru, ali i rasta minimalne plate, što će uglavnom pogoditi radnike u privatnom sektoru s najnižim primanjima, izvještava BiznisInfo.ba.

“Da bi se ojačala fiskalna održivost, direktori (MMF-a) su apelirali na vlasti da dodatno ograniče tekuću potrošnju, uključujući i putem ograničavanja potrošnje na plate u javnom sektoru, boljeg usmjeravanja socijalne potrošnje, poticanja javnih investicija i unapređenja naplate prihoda”, navodi se dokumentu MMF-a nakon zaključenih konsultacija po članu IV sa Bosnom i Hercegovinom za 2023. godinu.

Takođe su istakli da će investicije u infrastrukturu, zelenu energiju i digitalizaciju, podržane reformama u upravljanju javnim finansijama, pomoći u poticanju održivog razvoja.

Prosječne neto plate su u porastu zbog povećanja najniže cijene rada i povećanja plata u javnom sektoru u oba entiteta, ali realne neto plate su u porastu tek od januara 2023. godine.

MMF navodi da vlasti trebaju identificirati moguće uštede u tekućoj potrošnji za 2023. godinu i izbjeći smanjenje ionako niskih javnih investicija koje doprinose rastu.

“Sa potrošnjom na plate i penzije, koja je već među najvišim u regionu, treba ograničiti plate u javnom sektoru i izbjeći vanredna povećanja penzija. Ako se inflatorni pritisci pojačaju, vlasti trebaju razmotriti poništavanje odluka o povećanju plata u javnom sektoru iz 2022-23. U narednom periodu, pregled zapošljavanja i plata u javnom sektoru bi pomogao u identificiranju viškova i smanjenju potrošnje na plate”, stoji, između ostalog, u dokumentu.

MMF traži da se bh. vlasti suzdrže od povećanja minimalne plate, što se odnosi na radnike uglavnom u privatnom sektoru koji primaju najniže plate.

Vlasti su istakle da su koristile fiskalnu politiku s ciljem očuvanja kupovne moći građana, naročito socijalno ugroženih kategorija. Njihov argument je da je zbog kontinuirano visokih cijena uvezene hrane i goriva bilo neophodno povećati plate u javnom sektoru i penzije da bi se održala kupovna moć. Istakli su da su penzioneri među najugroženijima, i da su redovna povećanja penzija predviđena zakonom.