Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je sinoć da je Srbija u veoma teškoj poziciji, i da više nije riječ samo o politici već i ekonomija.

Vučić je, u emisiji “Prva tema”, na pitanje da li su se pojačali pritisci na Srbiju da podrži sankcije protiv Rusije, i da li su to tražili nedavni sagovornici iz Evrope, rekao da ne može da iznosi detalje razgovora, i da jedino može reći da sa austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom imao potpuno drugačije teme.

Kako je rekao bilo bi neozbiljno i neodgovorno ako bi iznosio detalje razgovora sa šeficom njemačke diplomatije Analenom Berbok i skrenuo pažnju da je važno da zaboravimo priče šta se zbiva u kuluarima.

“Suština je da je Srbija u veoma teškoj poziciji, i to više nije samo politika, suštinski je i ekonomija. Ja tu vrstu zabrinutosti ne mogu da sakrijem i da hoću. Kada o tome govorim ponekad mi dođu svi drugi problemi koji se tiču naših unutrašnjih stvari i kampanja, mali, i njima se i ne bavim. Tolika je naša opsednutost onog što se dešava”, rekao je on.

Vučić je kazao da je posljednja odluka Evropskog savjeta vezana za sankcije oko uvoza nafte vrlo čudna i da sada traži rješenja sa svojim timom i partnerima EU.

“To se tiče uvoza nafte, ali ne samo nafte. Ovo se tiče i mogućeg uvoza hemikalija potrebnih za rafinerije”, objasnio je on.

Potpredsjednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić koja takođe učestvuje u večerašnjem razgovoru takođe smatra da situacija nije ni malo laka i navodi da se za ove tri nedjelje, kako kaže, dogodilo više toga nego u posljednje dvije decenije.

“Neke stvari su okrenute naopačke. Prisustvujemo razaranju i stvaranje nečeg novog”, konstatvola je ona.

Srbija, kaže, ne može da ostane po strani, na osnovu svoje geografije i da nema dileme da pritisak na Srbiju dolazi sa zapada i istoka.

“Verujem da je sada mnogo teže nego tokom Briselskog dijaloga”, primijetila je ona i dodala da po prvi put govori o tome kako je bilo prilikom dogovaranja Briselskog sporazuma, i da je tada sav pritisak bio na Vučiću, kao i sada.

“Iako je tada bilo gadno i teško, sada je teže”, ukazala je ona.

Rekla je da je u Briselu bilo u pitanje čuvanja državnog suvereniteta i integriteta i kada je postignuto najbolje rješenje, kada se delegacija vratila, prisjeća se, svi su govorili o izdaji.

“Da odolite takvom pritisku morate da imate kičmu, hrabrost i da znate šta hoćete, šta zastupate, šta branite. Ne možete se odupreti svima u svakom trenutku, a to izgleda sada tako”, rekla je Grubješić.

Njen stav je, kaže, da Srbija nije politički neutralna zemlja, već je u procesu pristupanja EU, i ima ugovornu obavezu da se usaglašava sa zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom, ali ističe da isto tako na prvom mjestu mora biti Srbija.

Na to je Vučić kazao “Suzana bi uvela sankcije Rusiji, ali da izvučemo nešto”.

On se složio sa Grubješić da u Briselu 2013. godine nije bilo lako, i da je sada je još teže.

Aktivista za ljudska prava, pravnik Milan Antonijević, ocijenio je vezano za situaciju u Ukrajini, da je bilo nekoliko dobrih poteza Srbije, na primer glasanje u UN, ali da Srbija mora biti mnogo jasnija u svojim stavovima.

“S pravom EU očekuje usklađivanje spoljne politike. Svakog dana dobijamo izveštaje iz Ukrajine koji su zabrinjavajući. Treba građanima reći da je teška situacija. Taj korak koji EU očekuje od nas su sankcije, treba videti koje mogućnosti Srbija ima da zaštiti svoje vitalne interese”, rekao je on.

Antonijević je podsjetio da je Srbija izabrala članstvo u EU kao strateški cilj.

“To nije laka pozicija. Mnogi u regionu očekuju svaki pogrešan korak Srbije i na tome zasnivaju kampanju. Treba dobro izvagati, ali biti i odlučan, a građanima jasno reći koji su pravci Srbije, da je evropski put jasan pravac”, zaključio je on.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je sinoć da je Srbija u veoma teškoj poziciji, i da više nije riječ samo o politici već i ekonomija.

Vučić je, u emisiji “Prva tema”, na pitanje da li su se pojačali pritisci na Srbiju da podrži sankcije protiv Rusije, i da li su to tražili nedavni sagovornici iz Evrope, rekao da ne može da iznosi detalje razgovora, i da jedino može reći da sa austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom imao potpuno drugačije teme.

Kako je rekao bilo bi neozbiljno i neodgovorno ako bi iznosio detalje razgovora sa šeficom njemačke diplomatije Analenom Berbok i skrenuo pažnju da je važno da zaboravimo priče šta se zbiva u kuluarima.

“Suština je da je Srbija u veoma teškoj poziciji, i to više nije samo politika, suštinski je i ekonomija. Ja tu vrstu zabrinutosti ne mogu da sakrijem i da hoću. Kada o tome govorim ponekad mi dođu svi drugi problemi koji se tiču naših unutrašnjih stvari i kampanja, mali, i njima se i ne bavim. Tolika je naša opsednutost onog što se dešava”, rekao je on.

Vučić je kazao da je posljednja odluka Evropskog savjeta vezana za sankcije oko uvoza nafte vrlo čudna i da sada traži rješenja sa svojim timom i partnerima EU.

“To se tiče uvoza nafte, ali ne samo nafte. Ovo se tiče i mogućeg uvoza hemikalija potrebnih za rafinerije”, objasnio je on.

Potpredsjednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić koja takođe učestvuje u večerašnjem razgovoru takođe smatra da situacija nije ni malo laka i navodi da se za ove tri nedjelje, kako kaže, dogodilo više toga nego u posljednje dvije decenije.

“Neke stvari su okrenute naopačke. Prisustvujemo razaranju i stvaranje nečeg novog”, konstatvola je ona.

Srbija, kaže, ne može da ostane po strani, na osnovu svoje geografije i da nema dileme da pritisak na Srbiju dolazi sa zapada i istoka.

“Verujem da je sada mnogo teže nego tokom Briselskog dijaloga”, primijetila je ona i dodala da po prvi put govori o tome kako je bilo prilikom dogovaranja Briselskog sporazuma, i da je tada sav pritisak bio na Vučiću, kao i sada.

“Iako je tada bilo gadno i teško, sada je teže”, ukazala je ona.

Rekla je da je u Briselu bilo u pitanje čuvanja državnog suvereniteta i integriteta i kada je postignuto najbolje rješenje, kada se delegacija vratila, prisjeća se, svi su govorili o izdaji.

“Da odolite takvom pritisku morate da imate kičmu, hrabrost i da znate šta hoćete, šta zastupate, šta branite. Ne možete se odupreti svima u svakom trenutku, a to izgleda sada tako”, rekla je Grubješić.

Njen stav je, kaže, da Srbija nije politički neutralna zemlja, već je u procesu pristupanja EU, i ima ugovornu obavezu da se usaglašava sa zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom, ali ističe da isto tako na prvom mjestu mora biti Srbija.

Na to je Vučić kazao “Suzana bi uvela sankcije Rusiji, ali da izvučemo nešto”.

On se složio sa Grubješić da u Briselu 2013. godine nije bilo lako, i da je sada je još teže.

Aktivista za ljudska prava, pravnik Milan Antonijević, ocijenio je vezano za situaciju u Ukrajini, da je bilo nekoliko dobrih poteza Srbije, na primer glasanje u UN, ali da Srbija mora biti mnogo jasnija u svojim stavovima.

“S pravom EU očekuje usklađivanje spoljne politike. Svakog dana dobijamo izveštaje iz Ukrajine koji su zabrinjavajući. Treba građanima reći da je teška situacija. Taj korak koji EU očekuje od nas su sankcije, treba videti koje mogućnosti Srbija ima da zaštiti svoje vitalne interese”, rekao je on.

Antonijević je podsjetio da je Srbija izabrala članstvo u EU kao strateški cilj.

“To nije laka pozicija. Mnogi u regionu očekuju svaki pogrešan korak Srbije i na tome zasnivaju kampanju. Treba dobro izvagati, ali biti i odlučan, a građanima jasno reći koji su pravci Srbije, da je evropski put jasan pravac”, zaključio je on.