Direktor kompanije Verlab Almir Badnjević prokomentarisao je dešavanja u aferi “Kiseonik” te naveo razlike između industrijskog i medicinskog kisika.

On kaže kako je medicinski kisik neophodan za održavanje dovoljnog nivoa kisika u krvi te je veoma važno da ljudi primaju odgovarajuću količinu medicinskog kisika, s obzirom na to da npr. visoke koncentracije mogu dovesti do toksičnosti.

– Mediciniski kisik se koristi za medicinske tretmane u zdravstvenim ustanovama ili u svakodnevnim situacijama kada pojedinac ne može samostalno disati na odgovarajući način. Također, mogu ga uzimati i sportisti za vrijeme treninga ili prilikom određenih terapija kisikom. Industrijski kisik se koristi u industrijskim okruženjima, poput proizvodnih pogona, za zadatke koji mogu uključivati sagorijevanje, oksidaciju, pa čak i za ubrzavanje određenih hemijskih reakcija – navodi on.

• Na pomolu afera s nabavkom medicinskih plinova i u Zenici?

Badnjević postavlja pitanje i odgovara, da li postoji razlika – da.

– Osnovna razlika je u tome što industrijski nivoi čistoće kisika nisu u rangu s nivoom čistoće medicinskog kisika. Kontejneri u kojima se doprema industrijski kisik često sadrže različite nečistoće. S druge strane, boce s medicinskim kisikom moraju biti bez bilo kakvih zagađivača. Iz tog razloga industrijski kisik nije namijenjen za inhalaciju pacijenata poput medicinskog kisika. Zbog navedenih očiglednih razlika postoje i različiti standardi/regulative za industrijski i medicinski kisik te različite institucije koje se brinu o provedbi ispunjenosti navedenih regulativa – navodi on.

Ispitivanje kvaliteta medicinskog kisika može provesti samo laboratorija akreditovana po ISO 17025 standardu za ispitivanje kvaliteta kisika i nivoa njegovog zagađenja (kvalitet i kvantitet).

– U BiH ne postoji takva laboratorija – kaže on.

Kaže i kako je ono što bi istraživanje u ovoj oblasti moralo detektovati i zaustaviti upotreba uljnih kompresora za dopremanje medicinskog kisika u zdravstvenim ustanovama.

– Takav nemar i neznanje su prije nekoliko godina u jednoj od BiH zdravstvenih ustanova uzrokovali pojavu ulja u plućima beba. Pisali smo o ovome. Upozoravali. Ništa se nije dogodilo. I dalje se koriste uljni kompresori u zdravstvenim ustanovama, a evo sad i industrijski kisik – zaključio je on.

Direktor kompanije Verlab Almir Badnjević prokomentarisao je dešavanja u aferi “Kiseonik” te naveo razlike između industrijskog i medicinskog kisika.

On kaže kako je medicinski kisik neophodan za održavanje dovoljnog nivoa kisika u krvi te je veoma važno da ljudi primaju odgovarajuću količinu medicinskog kisika, s obzirom na to da npr. visoke koncentracije mogu dovesti do toksičnosti.

– Mediciniski kisik se koristi za medicinske tretmane u zdravstvenim ustanovama ili u svakodnevnim situacijama kada pojedinac ne može samostalno disati na odgovarajući način. Također, mogu ga uzimati i sportisti za vrijeme treninga ili prilikom određenih terapija kisikom. Industrijski kisik se koristi u industrijskim okruženjima, poput proizvodnih pogona, za zadatke koji mogu uključivati sagorijevanje, oksidaciju, pa čak i za ubrzavanje određenih hemijskih reakcija – navodi on.

• Na pomolu afera s nabavkom medicinskih plinova i u Zenici?

Badnjević postavlja pitanje i odgovara, da li postoji razlika – da.

– Osnovna razlika je u tome što industrijski nivoi čistoće kisika nisu u rangu s nivoom čistoće medicinskog kisika. Kontejneri u kojima se doprema industrijski kisik često sadrže različite nečistoće. S druge strane, boce s medicinskim kisikom moraju biti bez bilo kakvih zagađivača. Iz tog razloga industrijski kisik nije namijenjen za inhalaciju pacijenata poput medicinskog kisika. Zbog navedenih očiglednih razlika postoje i različiti standardi/regulative za industrijski i medicinski kisik te različite institucije koje se brinu o provedbi ispunjenosti navedenih regulativa – navodi on.

Ispitivanje kvaliteta medicinskog kisika može provesti samo laboratorija akreditovana po ISO 17025 standardu za ispitivanje kvaliteta kisika i nivoa njegovog zagađenja (kvalitet i kvantitet).

– U BiH ne postoji takva laboratorija – kaže on.

Kaže i kako je ono što bi istraživanje u ovoj oblasti moralo detektovati i zaustaviti upotreba uljnih kompresora za dopremanje medicinskog kisika u zdravstvenim ustanovama.

– Takav nemar i neznanje su prije nekoliko godina u jednoj od BiH zdravstvenih ustanova uzrokovali pojavu ulja u plućima beba. Pisali smo o ovome. Upozoravali. Ništa se nije dogodilo. I dalje se koriste uljni kompresori u zdravstvenim ustanovama, a evo sad i industrijski kisik – zaključio je on.