Nekada nam život donese nepredvidive situacije, a najteža od njih je bolest. Kristinu Perać, tada trudnicu, a sada već majku prijevremeno rođene djevojčice, napao je virus korona.

Nakon 15 dana borbe na respiratoru i ekmo aparatu, zajedno sa osobljem Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane, dobila je svoju najveću životnu bitku – izborila se sa kovid oboljenjem i napokon će vidjeti svoju bebu.

Muž i sestra preležali su kovid, a ja sam bila bez simptoma, priča Kristina Perać.

– Mislila sam, korona mi ništa ne može. Onda sam se vratila sa putovanja i počela da kašljem. I tada nisam vjerovala u bolest i odbila prijem u bolnicu. Testirala sam se i bila sam pozitivna – kaže Kristina za RTRS.

U tom trenutku nastala je panika, a zatim hitna hospitalizacija, porod carskim rezom u momentu kada je trudnoća stara šest mjeseci i 10 dana. Apel na svim medijima Srpske da se donira krv za porodilju koja mora na ekmo aparat.

U Klinici intenzivne medicine za nehirurške grane vladala je nadljudska borba. Kristina, koja je došla u svjesnom stanju nakon carskog reza, vrlo brzo je priključena na respirator pa na tzv. vještačka pluća, aparat koji je posljednja opcija za preživljavanje.

– Najteže nam je bilo kada smo je morali uspavati i stviti na ekmo aparat. Svi na odjelu smo se molili da Kristina preživi i da se vrati kući svom mužu i djetetu – rekla je Јelena Gačić, medicinska sestra.

Profesor doktor Peđa Kovačević, načelnik Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane UKC Republike Srpske, naglasio je da su zahvaljujući svemu onome što imaju u Kliničkom centru uspjeli da spase dva života koji će na radost svih nastaviti dalje svojim životnim putevima.

Ne mogu da vjerujem šta su ovde ljudi uradili za mene, iskrena je Kristina.

– Ne bih ovo poželjela nikome. Iako je sve prošlo super, ostala je još fizikalna terapija, još uvijek ne mogu da hodam. Dolazi mi fizijatar svaki dan. Јa još nisam vidjela svoje dijete… – govori kroz plač.

Kristinina poruka je, nakon svega što joj se desilo, da se vakcinišemo.

– Želim da kažem nešto a da to ne zvuči kao kliše. To što kažem vakcinišite se, pogledajte kroz šta sam ja sve prošla, možda jeste kliše, ali to stvarno nije, jer sam ja prije 15 dana mogla da trčim, a sada ne mogu da hodam. Svi imamo pravo na grešku, i dobro je kada možemo da je ispravimo. Јa sam samoj sebi postavila dijagnozu da mi nije ništa i ta greška mogla je da košta dva života – poručila je Perać.

Nekada nam život donese nepredvidive situacije, a najteža od njih je bolest. Kristinu Perać, tada trudnicu, a sada već majku prijevremeno rođene djevojčice, napao je virus korona.

Nakon 15 dana borbe na respiratoru i ekmo aparatu, zajedno sa osobljem Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane, dobila je svoju najveću životnu bitku – izborila se sa kovid oboljenjem i napokon će vidjeti svoju bebu.

Muž i sestra preležali su kovid, a ja sam bila bez simptoma, priča Kristina Perać.

– Mislila sam, korona mi ništa ne može. Onda sam se vratila sa putovanja i počela da kašljem. I tada nisam vjerovala u bolest i odbila prijem u bolnicu. Testirala sam se i bila sam pozitivna – kaže Kristina za RTRS.

U tom trenutku nastala je panika, a zatim hitna hospitalizacija, porod carskim rezom u momentu kada je trudnoća stara šest mjeseci i 10 dana. Apel na svim medijima Srpske da se donira krv za porodilju koja mora na ekmo aparat.

U Klinici intenzivne medicine za nehirurške grane vladala je nadljudska borba. Kristina, koja je došla u svjesnom stanju nakon carskog reza, vrlo brzo je priključena na respirator pa na tzv. vještačka pluća, aparat koji je posljednja opcija za preživljavanje.

– Najteže nam je bilo kada smo je morali uspavati i stviti na ekmo aparat. Svi na odjelu smo se molili da Kristina preživi i da se vrati kući svom mužu i djetetu – rekla je Јelena Gačić, medicinska sestra.

Profesor doktor Peđa Kovačević, načelnik Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane UKC Republike Srpske, naglasio je da su zahvaljujući svemu onome što imaju u Kliničkom centru uspjeli da spase dva života koji će na radost svih nastaviti dalje svojim životnim putevima.

Ne mogu da vjerujem šta su ovde ljudi uradili za mene, iskrena je Kristina.

– Ne bih ovo poželjela nikome. Iako je sve prošlo super, ostala je još fizikalna terapija, još uvijek ne mogu da hodam. Dolazi mi fizijatar svaki dan. Јa još nisam vidjela svoje dijete… – govori kroz plač.

Kristinina poruka je, nakon svega što joj se desilo, da se vakcinišemo.

– Želim da kažem nešto a da to ne zvuči kao kliše. To što kažem vakcinišite se, pogledajte kroz šta sam ja sve prošla, možda jeste kliše, ali to stvarno nije, jer sam ja prije 15 dana mogla da trčim, a sada ne mogu da hodam. Svi imamo pravo na grešku, i dobro je kada možemo da je ispravimo. Јa sam samoj sebi postavila dijagnozu da mi nije ništa i ta greška mogla je da košta dva života – poručila je Perać.