Mnoge zgrade američkih škola se loše provjetravaju što povećava opasnost od korona virusa, a školska godina u nekima počinje već ovog mjeseca.

Poslije sedam godina koliko je pokvaren centralni uređaj za ventilaciju jedne srednje škole u Njewyorku, gdje predaje Liza Fitzgerald O’connor, a nova školska godina se bliži usred epidemije, ona i njene kolege prijete da neće doći na posao ako se to ne popravi.

Škole širom SAD imaju slične probleme – stara klimatizacija i grijanje, ventilacija koja ne radi dobro ili uopšte zato što su održavanje i zamjena odlagani zbog malih školskih budžeta.

Zato u nekim okruzima, čak i u hladnijim krajevima SAD, planiraju izvođenje nastave napolju radi zdravlja učenika i nastavnika.

Procijenjeno da 41 odsto školskih okruga širom SAD je treba da modernizuje ili zamijeni sisteme grijanja, ventilacije i hlađenja u najmanje polovini svojih škola, navodi se u saveznom izvještaju objavljenom u junu.

Nema dokaza da se bolest KOVID-19 može proširiti kroz ventilacione sisteme iz jedne učionice u drugu, rekao je doktor Edward Nardel, profesor Medicinskog fakulteta Harvarda koji se specijalizovao za prenošenje bolesti kroz vazduh.

Opasnost, rekao je Nardel, predstavljaju neefikasni sistemi za ventilaciju koji ne uklanjaju plutajuće viruse, već se oni zadržavaju u učionicama ako ih disanjem, kijanjem ili kašljanjem izbaci zaražena osoba.

“Većina školskih zgrada je projektovana za udobnost, a ne za suzbijanje infekcije. Dakle, ako stavite 20 djece u istu sobu, a neko od njih ima asimptomatski KOVID i zarazan je, postoji opasnost da se 19 dece zarazi”, rekao je Nardel. Iako se zdrava djeca gotovo uvijek lako oporavljaju od KOVID-a – ako se uopšte razbole, bolest mogu prenijeti na nastavnike, roditelje i druge.

Nardel smatra da bi škole trebalo da razmotre postavljanje ultraljubičastog svjetla na tavanice učionica, što se 1950-ih i ranije koristilo za borbu protiv boginja, tuberkuloze i drugih bolesti koje se prenose kroz vazduh, a i dalje se koristi u bolnicama i skloništima za beskućnike. Virusi i bakterije se uništavaju pomoću spektra UV svjetlosti koji je bezbjedan za ljude. Proizvođači kažu da bi ti uređaji koštali 3.000 dolara (2.500 evra) po učionici.

Nastava napolju do novembra
Neki, uključujući sekretarku za obrazovanje Betsi Devos, kažu da bi rešenje mogla biti nastava napolju, što se radilo u doba epidemija tuberkuloze i gripa ranih 1900-ih, čak i po hladnom vremenu. Koronavirus se manje efikasno širi napolju i lakše bi se organizovalo da đaci sjede na po dva metra jedan od drugog.

Nastava napolju ima i druge prednosti, rekla je Sharon Denks, izvršna direktorka “Green Schoolyards America”, u Berkliju, u Kaliforniji, neprofitne organizacije koja se zalaže za nastavu van učionica: “Djeca se napolju zapravo manje ometaju i osjećaju se bolje”, a “pokazalo se da priroda poboljšava koncentraciju”, rekla je ona.

Nekoliko škola na sjeveroistoku SAD je kupilo velike šatore za svadbe i planiraju da ih upotrebe za nastavu napolju do novembra.

Jedna srednja škola u Betelu, u Vermontu, tako je potrošila 50.000 dolara (42.000 evra) na šatore i još 20.000 (17.000 evra) na mobilne WC-e, opremljene dodatno za pranje ruku. Dok su neke škole opremile šatore grijačima na propan, direktor te škole, Oven Bredli je rekao da njegovi učenici mogu bez grijanja podnijeti u šatorima očekivane novembarske dnevne temperature od oko nula stepeni Celzijusa.

Bredli je rekao da će korist od toga biti to da učenici bolje razumiju i cijene prirodu.

U školama koje će ove jeseni ipak raditi u učionicama, od učenika će se zahtjevati ili barem “snažno predlagati” da koriste maske, ali zvaničnici kažu da je potrebno i provjetravanje.

Dženet Robinson, školska nadzornica u Stratfordu, u Konektikatu, rekla je da su neke od 13 škola u njenom okrugu izgrađene pre 80 do 100 godina i ne mogu se modernizovati tako da imaju savremenu ventilaciju.

Problem je i što su učionice građene za po 15 učenika, ali u njima ih je obično po 25, što onemogućava održavanje propisanog sanitarnog razmaka, rekla je ona.

“Naivno je kada političari ili ko god kaže: ‘Samo ih dovedite (đake) i držite ih na međusobnoj udaljenosti od dva metra”, rekla je ona.

Brajan Tot, nadzornik školskog okruga Sent Meris u sjevernoj Pensilvaniji, rekao je da bi u pet škola zamjena sistema ventilacije koštala bar po 600.000 dolara (500.000 evra) po školi. Zato će se, kada školska godina počne 31. avgusta, od učenika tih škola tražiti da stalno koriste maske, ali zakon Pensilvanije takve obaveze oslobađa djecu ako to roditelji neće.

“Kada su škole građene, niko nije očekivao da u učionici treba da bude bar dva metra praznog prostora oko svakog učenika”, rekao je Tot. Naprotiv, đaci su učionicama “nagurani kao sardine i sada imamo posljedice”.

Mnoge zgrade američkih škola se loše provjetravaju što povećava opasnost od korona virusa, a školska godina u nekima počinje već ovog mjeseca.

Poslije sedam godina koliko je pokvaren centralni uređaj za ventilaciju jedne srednje škole u Njewyorku, gdje predaje Liza Fitzgerald O’connor, a nova školska godina se bliži usred epidemije, ona i njene kolege prijete da neće doći na posao ako se to ne popravi.

Škole širom SAD imaju slične probleme – stara klimatizacija i grijanje, ventilacija koja ne radi dobro ili uopšte zato što su održavanje i zamjena odlagani zbog malih školskih budžeta.

Zato u nekim okruzima, čak i u hladnijim krajevima SAD, planiraju izvođenje nastave napolju radi zdravlja učenika i nastavnika.

Procijenjeno da 41 odsto školskih okruga širom SAD je treba da modernizuje ili zamijeni sisteme grijanja, ventilacije i hlađenja u najmanje polovini svojih škola, navodi se u saveznom izvještaju objavljenom u junu.

Nema dokaza da se bolest KOVID-19 može proširiti kroz ventilacione sisteme iz jedne učionice u drugu, rekao je doktor Edward Nardel, profesor Medicinskog fakulteta Harvarda koji se specijalizovao za prenošenje bolesti kroz vazduh.

Opasnost, rekao je Nardel, predstavljaju neefikasni sistemi za ventilaciju koji ne uklanjaju plutajuće viruse, već se oni zadržavaju u učionicama ako ih disanjem, kijanjem ili kašljanjem izbaci zaražena osoba.

“Većina školskih zgrada je projektovana za udobnost, a ne za suzbijanje infekcije. Dakle, ako stavite 20 djece u istu sobu, a neko od njih ima asimptomatski KOVID i zarazan je, postoji opasnost da se 19 dece zarazi”, rekao je Nardel. Iako se zdrava djeca gotovo uvijek lako oporavljaju od KOVID-a – ako se uopšte razbole, bolest mogu prenijeti na nastavnike, roditelje i druge.

Nardel smatra da bi škole trebalo da razmotre postavljanje ultraljubičastog svjetla na tavanice učionica, što se 1950-ih i ranije koristilo za borbu protiv boginja, tuberkuloze i drugih bolesti koje se prenose kroz vazduh, a i dalje se koristi u bolnicama i skloništima za beskućnike. Virusi i bakterije se uništavaju pomoću spektra UV svjetlosti koji je bezbjedan za ljude. Proizvođači kažu da bi ti uređaji koštali 3.000 dolara (2.500 evra) po učionici.

Nastava napolju do novembra
Neki, uključujući sekretarku za obrazovanje Betsi Devos, kažu da bi rešenje mogla biti nastava napolju, što se radilo u doba epidemija tuberkuloze i gripa ranih 1900-ih, čak i po hladnom vremenu. Koronavirus se manje efikasno širi napolju i lakše bi se organizovalo da đaci sjede na po dva metra jedan od drugog.

Nastava napolju ima i druge prednosti, rekla je Sharon Denks, izvršna direktorka “Green Schoolyards America”, u Berkliju, u Kaliforniji, neprofitne organizacije koja se zalaže za nastavu van učionica: “Djeca se napolju zapravo manje ometaju i osjećaju se bolje”, a “pokazalo se da priroda poboljšava koncentraciju”, rekla je ona.

Nekoliko škola na sjeveroistoku SAD je kupilo velike šatore za svadbe i planiraju da ih upotrebe za nastavu napolju do novembra.

Jedna srednja škola u Betelu, u Vermontu, tako je potrošila 50.000 dolara (42.000 evra) na šatore i još 20.000 (17.000 evra) na mobilne WC-e, opremljene dodatno za pranje ruku. Dok su neke škole opremile šatore grijačima na propan, direktor te škole, Oven Bredli je rekao da njegovi učenici mogu bez grijanja podnijeti u šatorima očekivane novembarske dnevne temperature od oko nula stepeni Celzijusa.

Bredli je rekao da će korist od toga biti to da učenici bolje razumiju i cijene prirodu.

U školama koje će ove jeseni ipak raditi u učionicama, od učenika će se zahtjevati ili barem “snažno predlagati” da koriste maske, ali zvaničnici kažu da je potrebno i provjetravanje.

Dženet Robinson, školska nadzornica u Stratfordu, u Konektikatu, rekla je da su neke od 13 škola u njenom okrugu izgrađene pre 80 do 100 godina i ne mogu se modernizovati tako da imaju savremenu ventilaciju.

Problem je i što su učionice građene za po 15 učenika, ali u njima ih je obično po 25, što onemogućava održavanje propisanog sanitarnog razmaka, rekla je ona.

“Naivno je kada političari ili ko god kaže: ‘Samo ih dovedite (đake) i držite ih na međusobnoj udaljenosti od dva metra”, rekla je ona.

Brajan Tot, nadzornik školskog okruga Sent Meris u sjevernoj Pensilvaniji, rekao je da bi u pet škola zamjena sistema ventilacije koštala bar po 600.000 dolara (500.000 evra) po školi. Zato će se, kada školska godina počne 31. avgusta, od učenika tih škola tražiti da stalno koriste maske, ali zakon Pensilvanije takve obaveze oslobađa djecu ako to roditelji neće.

“Kada su škole građene, niko nije očekivao da u učionici treba da bude bar dva metra praznog prostora oko svakog učenika”, rekao je Tot. Naprotiv, đaci su učionicama “nagurani kao sardine i sada imamo posljedice”.